Sloboda medija u svetu i dalje "nemoguća misija"?

Da li je ovaj zadatak ostvaren? O tome, i ovoga puta, postoje različita mišljenja. Ši Ming iz Kineske redakcije Dojče Vele govori o nekoj vrsti često „jednodimenzionalne stvarnosti“ u zapadnim medijima uopšte. Tako je prilikom izveštavanja o nemirima u Tibetu automatski dolazilo do povezivanja sa predstojećim Olimpijskim igrama u Pekingu. Prema njegovim saznanjima takvih protesta monaha bilo je još prošlog leta, i to ne u Lasi, već u drugim provincijama. Ši Ming konstatuje „odredjenu ambivalenciju“ slobode štampe:

„I sloboda štampe može takodje ružno da izgleda. Na primer špekulacije, glasine, pogrde. Sistem je naravno složen, postoji i mogućnost da se uzvrati, koja automatski ne garantuje pravednost, ali svakako šansu za nalaženje prave pozicije.“

Digitalizacija medija uliva nadu u slobodan protok informacija

Niko ne poseduje apsolutnu istinu, kaže Ši Ming. U vremenu digitalizacije ima sve više mogućnosti za širenje informacija, ali i za manipulacije. Pre svega putem interneta su vodjene politička sučeljavanja, na kojima je učestvovalo i mnogo ljudi bez novinarske pozadine. Proveravanje istitosti navoda bilo je nemoguće.

Pisac i novinar iz Irana Bahman Nirumand iz Berlina ima zamerke na rad zapadnih medija:

„Zašto ja na primer u štampi nailazim na tako mnogo napisa o teroru? Zašto se ovde islamske zemlje prikazuju uvek u najcrnjem svetlu? Zašto tako malo saznajem o onima koji se u tim zamljama zalažu za ljudska prava, i pri tom rizikuju sopstveni život?"

Upskos velikom stepenu slobode, izveštaji jednostrani?

Naravno da umem da cenim slobodu štampe u zapadnim zemljama, nastavlja Nirumand. Ali izveštaji su često tako jednostrani. Slično se izrazio i predsednik Avganistanskog udruženuja novinara Rahimulah Samander. Zapadni novinari skoro isključivo izveštavaju o ratu, često iz perspektive vojnih snaga, na primer kada su u pratnji vojnika na njihovim akcijama u tenkovima.