Sledeći molim! - 100 godina GM

Počeo je sa bjuikom, ali je ubrzo pokupovao niz marki tada mlade američke automobilske industrije - oldsmobil, pontijak, kadilak, kasnije je došao ševrolet.

Za razliku od glavnog konkurenta Forda, koji se opredelio za masovnu proizvodnju, Dženeral motors se rukovodio devizom „auto za svaki džep i svaku svrhu“. Gotovo od početka GM je prodavao automobile na kredit što je podstaklo potražnju i krajem dvadesetih godina pretekao je Forda i postao najveća automobilska firma u svetu.

Ogromni socijalni izdaci

Sedamdesetih, džin je počeo da posrće. Prvi naftni šok izazvao je krizu na tržištu i išao na ruku japanskim proizvođačima. U osamdesetim godinama GM je morao da otpusti desetine hiljada ljudi, ali je kasnije opet krenulo nabolje. GM je dobro zarađivao na terenskim vozilima i malim transporterima, ali sada izgleda da je kriza postala trajno stanje. Velike automobile na kojima se tako dobro zarađivalo danas je gotovo nemoguće prodati, od 2005. gubici su narasli na oko 70 milijardi dolara, a Karl Peter Forster, šef GM za Evropu kaže da su godinama imali ogromne socijalne izdatke.

“Snosili smo troškove zdravstvene zaštite zaposlenih i naših penzionera pet - šest milijardi dolara godišnje. Imamo ogromne troškove za penzije. Taj model u kome država na firme, ali ne sve, prevaljuje socijalne izdatke sve je sporniji i u SAD. Moramo se odreći i terenskih vozila koja su donosila dobru zaradu i sve su to bolne promene“, kaže Forster.

Za stoti rođendan neće biti nikakve spektakularne proslave kao kod Forda pre pet godina, a moto jubileja glasi „Sledeći GM“. 16. septembar označava početak drugog stoleća.

„Verujemo da ćemo se i dalje voziti u automobilima, ali će oni tehnički biti sasvim drugačiji. Verovatno će ostati još samo veliki igrači, jer će razvoj novih tehnologija iziskivati mnogo novca i istraživanja. I GM će ostati jedan od tih velikih igrača“, kaže šef General motorsa za Evropu Karl Peter Forster.