1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Skupo spasavanje banaka

Johen Faget, Lisabon25. januar 2016.

Portugalske poreske platiše morali su do sada da plate 12 milijardi evra za spasavanje banaka. Njihovo loše poslovanje i mutni poslovi bili su poznati nadzornoj instituciji – ali ona ih je pustila da rade šta hoće…

https://p.dw.com/p/1HjHc
Portugal Bankenrettung
Foto: DW/J. Faget

Mario Matijas sedi za svojim besprekorno urednim, ogromnim radnim stolom. Vidi se da mu razgovor nije po volji. Bankari nerado govore o akcijama spasavanja banaka – a pogotovo ne kada su one poreske platiše već koštale 12 milijardi evra. I to zato što su, pre toga, direktori banaka uradili mnogo toga što je bilo pogrešno. I tako naneli štetu štedišama. To je za ovog 80-godišnjaka najveća noćna mora: „Ljudi koji stoje pred bankama i bezuspešno traže svoj novac – strašno!“ Ali Mario Matijas je šef male, sto godina stare regionalne banke Caixa de Credito de Leiria. On je, dakle, bankar starog kova, a ne jedan od onih modernih bankara koji vladaju globalnim finansijskim svetom.

Portugal Bankenrettung
Mario Matijas: Bankari lakomisleno špekulišu novcem svojih klijenata, tome bi trebalo stati u krajFoto: DW/J. Faget

Oni su u poslednjih deset godina četiri banke odveli u propast, tako da je, na kraju, morala da ih spasava država – s mnogo novca. Poslednja u nizu je bila BANIF, banka s ostrva Madeira. Akcija spasavanja te banke koštala je tri milijarde evra. I ona se, kao i mnoge druge banke, dajući previše nesigurne kredite i previše špekulišući u svojom težnji za rastom i širenjem – preračunala. To je, na žalost, čest scenarip, ukazuje profesor ekonomije s lisabonskog univerziteta ISEG Francisko Luša: „Sve evropske banke su pre krize bile vrlo lakomislene, pre svega prilikom špekulacija. I portugalske takođe.“

Dubiozni poslovi, opasne veze

Njih očigledno u njihovim kriminalnim radnjama, niko nije kontrolisao. Banka Portugalije, državna institucija je trebalo da ih kontroliše – zakazala je, tvrdi Luša i navodi primer banke BPN. Ona je godinama bila upletena u poreske prevare i pranje novca. Njena propast je 2008. godine portugalsku državu koštala oko pet milijardi evra. Aktuel zamenik šefa Evropske centralne banke, a tadašnji guverner Banke Portugalije Vítor Konstansio izjavio je, međutim, da nije video razloga da interveniše.

Portugal Bankenrettung
Francisko Luša: Nadzorna institucija, Banka Portugalije, deo je portugalskog bankarskog problemaFoto: DW/J. Faget

Profesor ekonomije Luša kritikuje tesne veze bankara i političara koje u Portugaliji imaju dugu tradiciju: „Bankari stalno odlaze u političare, a političari u bankare – bez da iko išta preduzima protiv toga. „Najbolji primer za to je bila banka Espirito Santo – sto godina stara i ugledna institucija. Njenog šefa su s poštovanjem zvali 'gospodar svega'. On je u svemu imao svoje prste. Njegova banka postavljala je ministre i državne sekretare, on je finansirao predizborne kampanje različitih predsedničkih kandidata, čak i nekoliko njih istovremeno. Porodica koja je posedovala tu banku izgradila je kompleksnu finansijsku imperiju i – prokockala milijarde. Pritom je bilo dovoljno naznaka o ilegalnim radnjama, tvrdi Luša, ali Banka Portugalije je sve to samo mirno posmatrala i držala se po strani. Na kraju je 2014. godine banka Espirito Santo bankrotirala. Državu je to koštalo nove četiri milijarde evra.

Portugalsko bankarstvo: Lekar koji ima svoju apoteku

Nadzorna institucija, Banka Portugalije, deo je portugalskog bankarskog problema, smatra Francisko Luša. Ona malo radi, retko interveniše, daje bankama preveliku slobodu. I to nije pitanje moći koju Banka Portugalije ima, već pitanje mentaliteta: „Banka Portugalije, ako to želi, može da smeni celu garnituru šefova neke privatne banke“. Ali ona to očigledno neće. Na isti način problem vidi i bankar Mario Matijas. On smatra da normalne banke za klijente moraju da odvojene od investicionih banaka, da ponovno moraju da budu povučene oštre crte razgraničenja: „Lekar ne bi trebalo da ima i apoteku! Samo tako može da bude siguran da neće početi da se sumnja da zarađuje na sopstvenim receptima“. Ni političari ni bankari u Portugaliji ta pravila nisu poštovali. Dobre veze značile su i dobre poslove – za obe strane. Banka BPN je svojevremeno tada političaru bez mandata Kavaku Silvi prodala akcije po povlašćenoj ceni koje je on kasnije prodao s „debelom“ dobiti. Pre toga je Silva bio premijer, nakon toga predsednik Portugalije.

Današnji bankari opsednuti su profitom i lakomisleno špekulišu s novcem svojih klijenata, tvrdi Matijas. Tome bi trebalo stati u kraj, zahteva iskusni bankar. Ali to se neće skoro dogoditi, strahuje ekonomski stručnjak Luša. Dok u SAD normalne banke već odavno ne smeju da špekulišu, u Evropi je to i dalje sasvim normalna stvar. Cena koju će Portugalija za to morati da plati, možda će biti još veća nego što je sada.