Skupština Srbije sa 220 glasova usvojila Rezoluciju o Kosovu

Usvajanju rezolucije prethodila su uvodna izlaganja predsednika i premijera Srbije i višečasovna rasprava. Predsednik Srbije Boris Tadić je obraćajući se poslanicima naglasio kako “Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, kao i da je Vojska Srbije spremna da uz pristanak međunarodnih institucija zaštiti Srbe ukoliko KFOR nije sposoban da to učini”.

Tadić je istakao da će srpske vlasti učiniti sve da Kosovo ostane u Srbiji i da Srbija ostane na evropskom putu. Premijer Srbije Vojislav Koštunica je bio daleko oštriji; on je optužio Ameriku kako svesno žrtvuje nacionalne interese Srbije, kao i životne interese Albanaca, kako bi stvorila kvazidržavu u kojoj bi NATO pakt bio konačan organ vlasti.

Istoričar Čedomir Antić za Radio Dojče Vele kaže da je rezolucija zvanično doneta kako bi se označio kraj pregovaračkog procesa. Njena ideja da jasno ukaže kako Srbija neće trgovati s Kosovom i Metohijom, i da neće pristati na dalju saradnju sa EU i NATO ukoliko joj kao uslov bude postavljeno priznavanje nezavisnosti Kosova:

“Realno, njena svrha je da građanima uputi poruku da će na ovim predsedničkim izborima ključno pitanje biti Kosovo, i da su po tom pitanju predsednik i premijer jedinstveni. Mislim da je ovo pre svega jedna predizborna poruka da su oni ipak jedan blok, bez obzira na to što Koštunica verovatno do drugog kruga neće otvoreno podržati Tadića”.

Deo opozicije je tokom rasprave tvrdio da tekst rezolucije ima antievropski karakter, i da njeno sprovođenje zemlju vodi u samoizolaciju. Koordinator "Grupe za Kosovo" Nenad Vasić za Radio Dojče Vele kaže da se nigde u rezoluciji eksplicitno ne navodi blokiranje procesa evroatlantskih integracija, ali da ona Srbiji omogućava da ne prihvati ništa što ugrožava njene nacionalne interese:

"Upravo odredbe ove rezolucije govore da nijedan međunarodni sporazum neće biti potpisan ukoliko dolazi u direktnu koliziju sa suverenitetom, teritorijalnim integritetom, i Ustavom utvrđenim poretkom Republike Srbije. Sa druge strane, insistira se na opciji vojne neutralnosti, što je drugo ime za državnu neutralnost, samim tim ukoliko Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ne bude potpisan, to će predstavljati jedan suštinski problem u smislu odnosa sa EU, i Srbija može vrlo lako da sklizne i u državnu neutralnost”.

Čedomir Antić smatra da Srbija u ovom trenutku ide ka tome da formalno rešava status Kosova i Metohije, bez opcije koja bi tražila reintegraciju Kosova kao autonomije u funkcionalnoj Republici Srbiji:

"Tako da ako već ne možemo očekivati od velikih sila poštenu i ispravnu politiku, možemo makar očekivati od naših demokratskih vlasti da jasno kažu, prvo, šta je kratkoročni a šta dugoročni interes Republike Srbije, drugo, da li Srbija treba da bude jedina država koja ima formalni suverenitet nad delom svoje teritorije a nema plan kako da ga reintegriše, i naposletku da li Srbija uopšte ima interes ili želju da jednoga dana Kosovo bude sastavni deo Srbije. To će izuzetno da košta i to ne samo ekonomski već pre svega politički i nacionalno”.