Skromne uštede za dubinu krize | Politika | DW | 12.06.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Skromne uštede za dubinu krize

Vlada Srbije postigla je dogovor o programu ekonomskih mera za rešavanje krize. Plate i penzije neće biti zamrznute, a najavljuju se uštede u javnom sektoru. Koliko je sve to realno?

Uprkos preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), odlučeno je da ove godine neće biti zamrzavanja plata i penzija. Rast plata i penzija u 2014. godini će zavisiti od rasta privrednih aktivnosti, stoji u saopštenju vlade. Vlada je takođe dogovorila akcioni plan za racionalizaciju javne uprave i javnih preduzeća, kao i načelne elemente strukturne reforme; taj plan bi trebalo da se sprovede do kraja ove godine ili, po nekim tumačenjima, da se usvoji do kraja godine kako bi mogao da se sprovede od naredne godine.

Politički značaj odluke

Iako na prvi pogled deluje kao mera koja je u korist građana, stručnjaci smatraju da od nezamrzavanja plata i penzija neće biti previše koristi. Odluka da se ne zamrznu plate i penzije ima pre svega politički značaj, ocenjuje za DW Tanja Jakobi, glavni urednik magazina „Biznis i finansije“:

Vlada namerava da uštedi u javnom sektoru, pre svega na reprezentaciji

Vlada namerava da uštedi u javnom sektoru, pre svega na reprezentaciji

„I to zbog toga što će plate i penzije, dok oni budu zvanično sproveli te mere, već pasti u realnom iznosu. Jer, vidimo kako dinaru trenutno stalno opada vrednost u odnosu na evro. Ostaje sada da vidimo kakve će to efekte imati na onu drugu stranu, a to je kako će i da li će ljudi moći da redovno plaćaju svoje račune, koliko će otplaćivati kredite, i koliko će ta mera imati zapravo svoju negativnu stranu“.

Skromne uštede za dubinu krize

Kako će vlada zapravo uštedeti novac, ostalo je nejasno i nakon objavljivanja programa ekonomskih mera. Vlada najavljuje da će smanjiti rashode u budžetu za 40 milijardi dinara, i to tako što će pre svega postići uštede u javnom sektoru. Tanja Jakobi kaže kako iz vlade najavljuje štednju na reprezentaciji, službenim putevima, i slično, ali da je to jednostavno nedovoljno za dubinu krize u kojoj se nalazimo:

„Svaki dan smo bombardovani vestima kako za ovog ili onog čoveka nema dovoljno za lečenje, da imamo socijalne slučajeve za koje većina medija traži pomoć građana. Što se mene tiče, to je vrlo jasna objava, da tako kažem, bankrota u budžetu, bankrota svega onoga na šta smo mi osigurani. I ja mislim da ta njihova štednja kroz stvari koje zvuče popularno, da će smanjiti svoje troškove, zapravo nije realna, nego da će oni smanjiti neke druge stvari“

Ta štednja se može odnositi na neke subvencije za koje je MMF tvrdio da su netransparanetne, vlada će možda smanjiti svoje nabavke, ali će to imati loše posledice po preduzeća kojima je država glavni naručilac dobara i usluga. Takođe, ako smo u kulturi došli do nule, isto tako ćemo doći do nule i u još nekim oblastima, ističe Tanja Jakobi.

Birokratija se neprekidno množi

Birokratija se neprekidno množi

Reforma javne uprave – malo sutra?

Mere koje se odnose na smanjivanje javne uprave su čini se još jednom odložene za sledeću godinu. Mi već godinama slušamo te priče, kaže za DW Biljana Stepanović, direktor Biznis info grupe:

„Sada opet slušamo tu priču. I meni se čini da su jedina zaštićena kategorija u ovoj ovolikoj krizi u Srbiji isključivo državni službenici. Tu isključujem lekare, policiju, i prosvetne radnike, to je neka druga priča i oni su potrebni Srbiji. Govorim o čistoj birokratiji koja se neprekidno množi, i mi nemamo tačne podatke koliko je ljudi u državnoj upravi otpušteno, odnosno da li bi se pri tome ispostavilo da ih je još i zaposleno“.

Ekonomija uzvraća udarac

Loše planiranje budžeta, kao i reforma javne uprave se pre svega odnosi na namerno odugovlačenje sa povlačenjem nekih poteza, kaže Tanja Jakobi:

„Znači, u nekom trenutku onda ekonomija uzvrati udarac pa se dobije ili inflacija, ili se stigne do bankrota; i onda se neke stvari na prilično nasilan način vrate ne mesto gde bi trebalo da budu“.

Dodatni problem Srbije je što se ona u trenucima krize ne može nadati ni prevelikoj pomoći sa Zapada, koji je takođe pogođen krizom, ili je već pretrpan zahtevima za pomoć. Biljana Stepanović smatra da je preveliko oslanjanje na druge pogrešno:

„Naše preduzeće izdaje mesečnik koji se zove ’Nova ekonomija’, gde ćemo upravo da promovišemo tu ključnu stvar: dajte ljudi da počnemo sami da radimo, sami da se trudimo, sami da damo sve od sebe, jer ne može nas niko izvući iz krize ako to sami na uradimo. Preduzeća u Srbiji moraju da rade, jer nijedna zemlja ne može da živi ni na donacijama, kreditima i stranoj pomoći“.

Narodna banka Srbije je planirala inflaciju od 4.5 odsto, sa malim odstupanjima, i ako u tome uspe to neće biti preveliki udar na standard građana, smatra Biljana Stepanović. Narodna banka Srbije neće biti u mogućnosti da kontroliše inflaciju onako kako je zamislila, što znači da možemo očekivati dalji rast cena tokom godine, ocenjuje s druge strane Tanja Jakobi.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković