Skrivena ruka Moskve u Ukrajini | Politika | DW | 20.02.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Skrivena ruka Moskve u Ukrajini

Rusija prebacuje Zapadu da se meša u unutrašnje probleme Ukrajine. Kada je reč o krizi u toj zemlji, Kremlj se, zvanično, drži po strani. Međutim, očigledno je da Moskva, iz pozadine, sve više povlači konce.

Odgovornost za najnoviju eskalaciju nasilja u Kijevu Moskva prebacuje Zapadu. „To je 'direktna posledica' zapadne politike prema ukrajinskoj opoziciji“, saopštilo je u utorak (18.2.) rusko Ministarstvo spoljnih poslova. U Kijevu je ove sedmice došlo do najtežih sukoba demonstranata i policije od početka protesta. Inače, protesti su počeli krajem novembra 2013. godine.

Moskva se u slučaju Ukrajine drži po strani – u najmanju ruku zvanično. Vodeći ruski političari ne putuju u Kijev. Predsednik Vladimir Putin i premijer Dmitrij Medvedev ne pozivaju svaki dan sukobljene strane u Ukrajini na dijalog. Drugim rečima, Rusija ne radi ono što rade predstavnici Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.

Sukobi u Ukrajini se nastavljaju

Sukobi u Ukrajini se nastavljaju

Na putovanja zapadnih političara u Kijev u Moskvi gledaju kritički. „Ne deluje mi korektno i pristojno kada se svakodnevno šalju emisari“, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nakon nedavnog susreta sa nemačkim kolegom Frankom-Valterom Štajnmajerom. Predsednik Putin u januaru je rekao da se Rusija u Ukrajini „neće nikada mešati“. On je pre svega mislio na savete iz inostranstva.

Sastanak na ruskom tlu

Posmatrači navode da je Moskva u Ukrajini aktivnija nego što je bila u poslednjih 20 godina – samo što Rusi utiču manje javno od Evropljana. Ruske aktivnosti odvijaju se na više nivoa. Rusi sa ukrajinskim političarima vode razgovore na sopstvenom tlu. Ukrajinski predsednik Viktor Janukovič sastao se sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom na ceremoniji otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Sočiju početkom februara. Rezultati njihovih razgovora nisu poznati. Nekoliko ukrajinskih ministara u januaru je posetilo Moskvu. Ukrajinski ministar spoljnih poslova krajem februara će takođe posetiti Rusiju

Putunovi savetnici u poseti Kijevu

Na čelu predsedničkog kabineta u Kijevu, od kraja januara je Adrij Klujev. Neki ukrajinski i zapadni stručnjaci veruju da je time ruski uticaj na ukrajinsku politiku postao veći. Švedski stručnjak za Ukrajinu Anders Aslund, kaže da je Klujev dosta blizak Kremlju. Aslund je u intervjuu internet izdanju kijevskog lista „Ukrajinska Pravda“ rekao da šef kabineta predsednika direktno sarađuje sa Vladislavom Surkovim. Surkov je Putinov savetnik za odnose sa zemljama nekadašnjim članicama Zajednice nezavisnih država. To je bil politička i ekonomska zajednica 11 zemalja bivših članica Sovjetskog saveza.

I drugi savetnik šefa Kremlja, Sergej Glasjev, u poslednjih nekoliko meseci je aktivan u odnosima sa Ukrajinom. Glasjev je zadužen za integraciju i postsovjetski prostor. U jednom intervjuu indirektno je pozvao ukrajinsko rukovodstvo da primeni silu protiv demonstranata.

„Gruzijski scenario“ na ukrajinskom poluostrvu Krim?

Povećan uticaj Rusije posebno je izražen u autonomnoj republici Krim na jugu Ukrajine. Rusi u Krimu čine dve trećine stanovništva. Nevladina organizacija Sevastopoljski koordinacioni komitet pre nekoliko dana saopštila je da postoji mogućnost da se Krim odvoji od Ukrajine ukoliko u Kijevu dođe do „državnog udara“. Poslanik u ruskom parlamentu i predsednik „Otadžbinske stranke“, Aleksej Šuravljov, osnovao je na Krimu „Slovenski antifašistički front“. Pod pojmom „fašisti“ misli se na opozicione demonstrante u Kijevu.

Kijevski nedeljnik „Zerkalo Tižnija“ u poslednjem izdanju piše da je Rusija otvorila „Krimski front“. U tekstu se iznosi bojazan da bi moglo doći do eskalacije sukoba kao u Gruziji 2008. godine. List navodi da bi Krim, na kraju, mogao da se odvoji od Ukrajine. Takva opasnost sada je znatno povećana. Zbog toga političari sa Krima često putuju na razgovore u Moskvu. Dvadesetog februara u Rusiju putuje predsednik krimskog parlamenta Vladimir Konstantinov.

Na poluostrvu Krim, na jugu Ukrajine, uticaj Rusije je dosta veliki

Na poluostrvu Krim, na jugu Ukrajine, uticaj Rusije je dosta veliki

Nemački politikolog Kristijan Viperfirt, koji pored ostalog radi i za Nemačko društvo za spoljnu politiku (DGAP) u Berlinu, kaže da je strah od mogućeg otcepljenja Krima preteran. „Nikada se u pitanje ne dovodi teritorijalni integritet Ukrajine“, izjavio je Viperfirt za Dojče vele. Rusija nije zainteresovana za komadanje Ukrajine jer bi to mogao da bude primer i za druge postsovjetske zemlje.

Velika interesovanje ruskih medija za Ukrajinu

Rusija i na medijskom plani ima veliku ulogu u Ukrajini. „Da bi se informisali o dešavanjima u zemlji, više od 22 odsto Ukrajinaca gleda program ruskih televizija“, navodi se u rezultatima ispitivanja javnog mnjenja. Ruski mediji govore o „pokušaju državnog udara“ u Ukrajini koji je inspirisan sa Zapada. Dijana Duzik iz kijevskog lista specijalizovanog za medije „Telekritika“ izjavila je za Dojče vele da „Rusija do sada nikada nije izdvajala toliko vremena za Ukrajinu kao sada. To znači da je za Rusiju od strateške važnosti da tu zemlju zadrži u svojoj interesnoj sferi“.

Ruski uticaj na ukrajinske medije narednih sedmica bi mogao dodatno da poraste. Naime, jedna radio stanica u Kijevu i ostalim gradovima počinje da emituje program na ultrakratkim talasima. Direktor programa tog radija je iz Rusije.

Autori: Roman Gončarenko / Mehmed Smajić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković