Skraćeno radno vreme: sporno, privremeno rešenje | Evropa | DW | 12.05.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Skraćeno radno vreme: sporno, privremeno rešenje

Skraćeno radno vreme bilo je spas za preduzetnike i radnike tokom kratkog, ali oštrog ekonomskog šoka zbog pandemije korona-virusa. Ali ako se poslovne aktivnosti u Nemačkoj ne obnove, rast nezaposlenosti je neizbežan.

Čak polovina nemačkih firmi prijavila je određeni broj svojih radnika, a poneke i sve svoje zaposlene za vladin program pomoći pri skraćenom radnom vremenu, izračunao je ove nedelje minhenski Institut za ekonomska istraživanja Ifo. Zbog pandemije korona-virusa, više od 97 procenata ugostitelja i 94 odsto preduzeća iz oblasti autoindustrije koristilo je tzv. „Kurcarbajt“ (kurzarbeit, kraći rad), državni program koji omogućava kompanijama da zadrže radnike na skraćenom radnom vremenu tako što im država velikodušno dotira čak 60 odsto njihov plate. I druge privredne grane obilno su koristile tu mogućnost.

Program skraćenog radnog vremena zaslužan je za relativno mali broj otpuštanja tokom finansijske krize 2008/09. – krajem 2009. godine, nezaposlenost je u Nemačkoj bila manja u odnosu na godinu dana ranije, dok je recimo u SAD broj nezaposlenih u istom periodu dupliran. Umesto da smanje broj zaposlenih, nemačke firme imale su mogućnost da skrate radno vreme, pa su onda, kada su se poslovi ponovo pojavili, imale spremnu radnu snagu.

Vanredne okolnosti

Ali tokom aktuelne situacije izazvane pandemijom korona-virusa, čak 370.000 firmi prijavilo se za državne subvencije. To je potencijalno stavilo čak deset miliona radnika – četvrtinu radne snage – na „Kurcarbeit“. Međutim, neviđena potražnja za državnim subvencijama i projektovani rekordni pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 6,6 odsto ove godine, uznemirila je i političare i ekonomiste. Oni strahuju da će privredi biti potrebno nekoliko godina da se vrati na nivo pre korona-virusa. Smatraju takođe da bi dublja recesija prisilila desetine hiljada firmi da proglase bankrot, i još mnoge druge da smanje obim poslova.

-pročitajte još: Četiri koraka za izlazak Nemačke iz krize

Zaista, institut Ifo ovog ponedeljka (11.5.) je objavio nove podatke koji pokazuju da je otpuštavanja bilo već u aprilu, i to u 39 odsto automobilskih-kompanija, 50 odsto hotela, 58 odsto restorana i 43 odsto turističkih agencija. Ta otpuštanja su veća od proseka, a bilo ih je i u mnogim drugim privrednim granama – sa izuzetkom farmaceutske industrije.

„Kriza će od sada imati uticaja na nemačko tržište rada“, očekuje Klaus Volrabe, koji je bio na čelu tima koji je sproveo istraživanje.

U jednom drugom istraživanju, koje je Ifo objavio prošlog meseca, u skoro trećini nemačkih kompanija izjavili su da mogu da izdrže najviše tri meseca, ako ostanu na snazi ograničenja zbog pandemije, dok nešto više od polovine kaže da bi mogli da izdrže do šest meseci. I sve to uprkos izdašnoj državnoj pomoći u ukupnoj visini od 750 milijardi evra.

Procenat radnika na skraćenom radnom vremenu (tamno plavo) po privrednim granama u Nemačkoj

Procenat radnika na skraćenom radnom vremenu (tamno plavo) po privrednim granama u Nemačkoj

Strukturne promene na vidiku

Iako postoji nada da će zdravstvena kriza ipak biti samo kratkotrajni šok, mora se računati na to da bi svaka dugotrajnija pandemija verovatno dovela do pojačanja intenziteta strukturnih promena sa kojima se nemačka privreda ionako već suočava. Predstavnici automobilske industrije najavljuju, na primer, da će im u eri elektromobilnosti biti potrebno mnogo manje radnika. Klimatske promene već nameću prelazak na obnovljive izvore energije, a povećana automatizacija verovatno će značiti dalji preokret na tržištu rada.

Eventualni drugi talas zaraze ili dugotrajna primena mera fizičkog distanciranja ljudi, dodatno bi ometale napore za jačanje izvoza – koji čini 40 odsto nemačkog BDP – i to bi bar neko vreme domaću potražnju zadržalo na niskom nivou.

„Skraćeno radno vreme ne pogoduje neophodnim strukturalnim promenama u ekonomiji“, naglašava za DW Lars Feld, predsednik nemačkog Saveta ekonomskih stručnjaka. On upozorava da će, ako pad bude potrajao, subvencije za skraćeno radno vreme omogućiti prežvljavanje neekonomičnim ili, kako kaže, „zombi-firmama“. „Važnije bi bilo kada bi ljudski kapital, mogao da se rasporedi u kompanije čiji su poslovni modeli više orijentisani ka budućnosti“, rekao je Feld.

-pročitajte još: Mrtvi ne kupuju automobile

Što duže bude trajao „Kurcarbajt“, to će nemačka vlada biti pod većim pritiskom da poveća iznos koji radnici dobijaju kao nadoknadu za gubitak prihoda. Cilj političara jeste pomoć pre svega radnicima s niskim platama, ali malo je verovatno da će ta mera uticati na povećanje potrošnje sve dok traju mere fizičkog distanciranja.

Da li će radnici uopšte želeti da se vrate na posao?

Ministri su već odobrili da se udeo pomoći za one sa skraćenim radnim vremenom poveća sa 60 na 70 odsto plate, ali to dodatno izaziva zabrinutost, jer se smatra da će neki radnici oklevati da se vrate na puno radno vreme čak i onda kad se ekonomija bude oporavila. Na primeru iz SAD može se videti da neki radnici koji su do sada radili za minimalne plate, sada traže način da ostanu na državnoj pomoći, jer je ona veća od njihovih dosadašnjih zarada.

„Vlade panično ocenjuju da bi ovo mogla da bude najveća kriza u poslednjih sto godina, ali ekonomski podsticaji koje su uvele mogli bi oslabe proces oporavka kad do njega dođe“, upozorava Moric Kun, profesor ekonomije na Univerzitetu u Bonu.

On je skeptičan kada je reč o vladinom programu pomoći za radnike na skraćenom radnom vremenu i nije siguran da to može da spase dovoljan broj radnika od eventualnog otpuštanja. Kun istovremeno uočava da su naknade za smanjenje plata i naknade za nezaposlene otprilike na istom nivou.

Kako funkcioniše „Kurcarbajt“?

Kako funkcioniše „Kurcarbajt“?

Ranije radne reforme i dalje pomažu ekonomiji

Nemačka privreda izbegla je veliku recesiju zbog uspešnih reformi na tržištu rada sprovedenih početkom 2000-ih godina – ali su one podrazumevale i stagnaciju primanja radnika, podseća profesor bonskog Univerziteta.

„Ne pronalazim neke snažne argumente koji potvrđuju ideju da je rad sa skraćenim radnim vremenom pomogao Nemačkoj da prođe kroz finansijsku krizu“, kaže Kun za DW. Nezaposlenost jeste dramatično opala zbog ranijih reformi, ali „zahtevi za naknade za nezaposlene 2008. porasli su za 30 odsto“, ukazuje profesor Moric Kun.

S druge strane, Lars Feld, predsednik nemačkog Saveta ekonomskih stručnjaka, smatra da je „Kurcarbajt“ efikasniji od različitih stimulativnih programa koji se često koriste kako bi se ekonomija oporavila nakon recesije. On ukazuje da je skraćeno radno vreme instrument koji pomaže radnicima odmah, već tokom pada. „Stimulativne mere često stižu s velikim zakašnjenjem“, zakljujučuje Feld.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama