Skot: Očekujem potvrdu haške presude

„Naši dokazi u žalbenom postupku su utemeljeni i snažni, i smatram da će biti potvrđen udruženi zločinački poduhvat, kao i to da se u BiH dogodio međunarodni sukob i agresija u kojem je učestvovala i Hrvatska, a ne građanski rat, kako to želi da prikaže druga strana. Ali ovo je moje lično mišljenje, a ne mišljenje i stav Haškog suda“, izjavio je na tribini u Mostaru nekadašnji haški tužilac, Amerikanac Kenet Skot. On je podsetio da je bio angažovan većinom u predmetima ratnih zločina Hrvata iz Bosne i Hercegovine i posebno se osvrnuo na ulogu tadašnjeg rukovodstva Republike Hrvatske u ratu u BiH, ali i na tezu o „udruženom zločinačkom poduhvatu“ – za Hrvate u BiH i u Hrvatskoj posebno neugodnu kvalifikaciju.

Govoreći o prikupljanju dokaza u nastanku predmeta „Prlić i ostali“, Skot je potvrdio da su u osnovi toga dve geografske karte – Hrvatske Republike Herceg-Bosne i Banovine Hrvatske. „Kada smo ih uporedili, videli smo da su one doslovno preslikane – da formiranje Herceg-Bosne ima za cilj uvezivanje jednog prostora na kojem su većinski narod Hrvati. A iz izjava koje su davali zvaničnici iz tog vremena, videli smo kakva je korelacija bliskih odnosa Herceg-Bosne i Hrvatske, i to smo nastojali da pokažemo kao zajednički zločinački poduhvat“, objasnio je Skot.

Iz Hrvatske nastoje da ospore te teze, ali im ne ide u prilog citiranje zvaničnog sažetka stava Haškog tribunala da su, pored šestorke u predmetu „Prlić i ostali“ u „ostvarenju zločinačkog poduhvata bili uključeni i Franjo Tuđman, Gojko Šušak, Janko Bobetko i Mate Boban“.

Velika pomoć Stjepana Mesića

Veliku ulogu u uspehu prvostepene presude – po kojoj su optuženi nepravosnažno osuđeni na ukupno 111 godina zatvora – imao je i nekadašnji hrvatski predsednik Stjepan Mesić, podsetio je Skot. „Nakon što je preminuo Franjo Tuđman, na vlast je došao Mesić koji je bio puno susretljiviji u saradnji s Haškim tribunalom. Kroz niz razgovora s njim ustanovili smo da postoje transkripti sastanaka Franje Tuđmana s Prlićem, Bobanom i ostalima. Sa tačke gledišta tužilaca oni su kao zlato.“

Vrlo važno objašnjenje američki tužilac pružio je i na temu zahteva iz Hrvatske da joj se dodeli status „prijatelja suda“. Naime, on je naveo da dobar deo rukovodstva te zemlje nije bio oduševljen time što se pokušava dokazati da je Hrvatska bila učesnica međunarodnog sukoba, odnosno da je hrvatsko rukovodstvo bilo deo udruženog zločinačkog poduhvata. To je bio razlog da se zahtev Hrvatske obije, objašnjava Skot: „Oni su zapravo želeli da budu deo slučaja kako bi mogli to da napadaju i osporavaju. Sudije su ustanovile da to ne bi bilo prihvatljivo, odnosno da bi bilo neprimereno da oni – strane uključene u proces – budu deo slučaja.“

Stari most – legitimni cilj?

Prisutne Mostarce posebno je interesovalo tužiočevo mišljenje o Starom mostu kao legitimnom vojnom cilju, tezi koju zastupaju optuženi i obrana. Skot je naglasio da je tužilaštvo bilo jasno da je most korišćen za prelaz vojnika Armije BiH na desnu stranu Neretve, ali je i dodao da je njegovo rušenje naišlo na veliki odjek u svetu. „U prvom slučaju sudije su ocenile da je to legitimna vojna meta, jer je most koristila Armija BIH, ali su takođe zaključile i to da je njegovo uništenje, zbog velike istorijske važnosti, bilo nepotrebno. U oružanom sukobu postoji koncept korišćenja neprimerene sile, a rušenje Starog mosta je korišćenje neprimerene sile“, rekao je prvi čovek Tužilaštva u predmetu „Prlić i ostali“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android