Sjaj i moć kineskih careva | Mozaik | DW | 27.11.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Sjaj i moć kineskih careva

Platna velikih formata, dragoceni predmeti iz vremena kada su Kinom vladali carevi trenutno se mogu videti na izložbi nedavno otvorenoj u Kelnu, u Muzeju istočno-azijske umetnosti - "Sjaj kineskih careva".

Halle der Höchsten Harmonie (Taihe dian), mit einer Höhe von 35 m, einer Breite von 60 m und einer Tiefe von 33 m ist sie die größte zusammenhängende Holzkonstruktion weltweit. Hier fanden die höchsten Staatszeremonien wie der Neujahrsempfang, der Empfang anlässlich des Kaisergeburtstags und Kaiserliche Hochzeiten statt, außerdem die Audienzen für die Minister und die Beamten der Zentralregierung.

Ausstellung Glanz der Kaiser von China Halle der Höchsten Harmonie

Portreti bivših vladara u prirodnoj veličini, platna koja do najsitnijih detalja opisuju život u carskim palatama stare Kine, ceremonije koje su se tamo odvijale, prikazi vladara u punom sjaju propraćeni izložbama originalnih odevnih predmeta, bogato ukrašeni satovi, vaze, nameštaj… Sve što se ovih dana može videti u Muzeju istočno-azijske umetnosti u Kelnu, ponovo oživljava svet carske Kine.

Svi izloženi predmeti kao i platna u grad na Rajni stigli su iz Pekinga, upakovani u četrdesetak sanduka praćenih čitavim nizom Kineza zaduženih za sigurnost. Kineski „stražari“ budno su pratili ne samo putovanje već i otvaranje sanduka u nemačkom muzeju kao i postavljanje izložbe. Ona se ovde može videti do 20. januara iduće godine.

Kina nekad i sad

Die Offizielle Staatsrobe von Kaiser Kangxi hängt am 18.10.2012 in Köln im Museum für Ostasiatische Kunst in einr Vitrine. Die Ausstellung «Glanz der Kaiser von China: Kunst und Leben in der Verbotenen Stadt» ist vom 20.10.2012 bis zum 20.01.2013 in Köln im Museum für Ostasiatische Kunst zu sehen. Foto: Oliver Berg/dpa (zu dpa Museen/Kunst vom 19.10.2012)

Izložba "Sjaj kineskih careva"

„Naša namera nije bila da pravimo propagandu za Kinu. Naprotiv, želimo da objasnimo situaciju nekada i da nađemo veze sa Kinom danas. Radi se o istorijskim uslovima i njihovom razumevanju, uslovima pod kojima je zapravo nastala današnja Kina. Naime, kineski carevi su oduvek bili univerzalni vladari, toga u Evropi nikada nije bilo“, kaže kustos izložbe Adele Šlombs.

Naime, u staroj, carskoj Kini vladari nisu bili samo politički već i verski poglavari koji su ujedinjavali sve, kako budiste tako i taoiste i sve druge manje verske struje. Carevi su bili neka vrsta nebeskih sinova, u njihovim rukama se nalazila sveopšta moć kojoj se niko nije mogao odupreti. Oni su istovremeno bili čuvari tradicije, donatori i mecene umetnosti, nadležni za širenje i posredovanje znanja i obrazovanja. „Kada se sve to uzme u obzir, današnji vladari Kine kao i njene ambicije prema moći, bez obzira kako se oni činili nama u Evropi, odjednom se pokazuju u jednom sasvim drugačijem svetlu“, objašnjava Šlombs.

Insceniranje veličine uz evropsku pomoć

Dr. Adele Schlombs, Direktorin des Ostasiatischen Museums in Köln, vor chinesischem Glockenspiel. Copyright: DW/Günther Birkenstock 14.11. im Museum für Ostasiatische Kunst in Köln

Adele Šlombs

Ono što malo ko zna ili može da pretpostavi jeste i činjenica da su u insceniranju moći, veličine i bogatstva kineskih careva uveliko učestvovali i Evropljani. Istovremeno je Kina uticala na način evropskog razmišljanja i pogleda na svet. Naime, kulturna razmena između Kine i Evrope bila je izuzetno snažna, pogotovo u 17. i 18. veku“, kaže Adele Šlombs. Ona podseća na boravak jezuita u Kini, na njihov uticaj na kulturnu i političku elitu zemlje i dodaje kako su upravo preko njih, učenja kineskih filozofa poput Konfucija, pronašli svoj put do Evrope i ovde uticali na mnoge filozofe. „Jezuiti su isto tako posebno snažno uticali na umetnost, na slikarstvo, na način prikazivanja stvarnosti, na portrete“, dodaje ona. Kineski naučnici su takođe profitirali od zapadnjačkih uticaja. Kada je jezuit Adam Šal stigao u Peking, odmah je postao upravnik carskog astronomskog instituta, a tamo je razvio i nove uređaje za posmatranje svemira.

Povod za ovu izložbu su dve godišnjice: 25 godina postojanja prijateljstva između dva grada partnera – Pekinga i Kelna, te 40 godina postojanja diplomatskih odnosa između Nemačke i Kine.

Autori: Ginter Birkenštok / Željka Telišman

Odg. urednica: Ivana Ivanović