Sjaj i beda Vol strita u 2014. | Politika | DW | 25.12.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Sjaj i beda Vol strita u 2014.

Protekla 2014. godina postavila je nove rekorde na njujorškoj berzi. To je već šesta godina u kojoj vrednosti samo rastu, iako od toga koristi ima sve manje ljudi.

Doni više nije mogao da vidi sebe na Vol Stritu. Godinama je radio na najpoznatijoj berzi sveta, a poslednji poduhvat bio je lansiranje deonica fudbalskog kluba Mančester Junajted. Bio je rođen za berzu i to doslovno – još njegov deda je bio broker tokom četrdesetih godina dvadesetog veka.

Ali, poput mnogih drugih zaposlenih mešetara, i Doni je postao višak. Na tržištu hartijama od vrednosti sve je manje mesta za ljude, a sve veći deo trgovine preuzimaju računari. Ovog leta je morao da ode, iako su indeksi berze samo skakali od jednog do drugog rekorda.

Zapravo, indeks Dau Džons oborio je 35 rekorda tokom 2014. Trećeg jula je prvi put u istoriji premašio 17 hiljada bodova, a uoči Božića kretao se već blizu 18 hiljada.

dow jones über 16.000 - NYSE börse new york wall street

Jedan od rekordnih dana

Koja kriza?

U principu se čini da američko tržište akcijama prolazi kroz sve krize kao guska koja prođe kroz oluju, a da ne pokisne. Bilo je tek malo truckanja ove jeseni kada je cena nafte za vrlo kratko vreme izgubila skoro polovinu vrednosti. Najveća snaga Sjedinjenih Američkih Država zapravo leži u domaćoj ekonomiji. Ta zemlja daleko manje zavisi od inostranstva i izvoza nego recimo Nemačka, Rusija ili Kina.

"Ekonomski rast je ovde iz 'domaće kuhinje', pre svega se zasniva na unutrašnjoj potražnji i potrošnji", objašnjava Harm Banholc, glavni ekonomista američke filijale banke UniKredit u Njujorku. Ekonomski rast SAD je trenutno oko četiri odsto, i potrošnja to prati, kaže Banholc. Jer sa rastom vrednosti deonica, Amerikanci imaju sve više novca na raspolaganju. I stanje na tržištu rada se u značajnoj meri poboljšalo: posle finansijske krize nezaposlenost je bila preko deset odsto, sada je ispod šest.

Samo malobrojni imaju korist

To ne znači da je svim Amerikancima bolje nego prošle godine. Poslednjih godina je sve manje onih koji sopstvenim novcem učestvuju na tržištu akcijama. Zbog toga samo mali deo stanovništva ima direktnu korist od onoga što se dešava na Volstritu.

Pored toga, u SAD 2014. bila je godina velikih nemira. To se ne odnosi samo na nerede u Fergusonu ili Njujorku, već na celu zemlju. Ti protesti su rezultat utiska koji imaju mnogi Amerikanci – da su isključeni iz opšteg ekonomskog rasta u toj zemlji.

Uoči Božića, žuta štampa je izveštavala o "vrtoglavom slalomu" na Volstritu. To zaista izgleda kao najava onoga što bi moglo da se desi na globalnom finansijskom tržišu sledeće, 2015 godine. Poslednjih sedmica bilo je snažnih oscilacija vrednosti na tržištu sirovina, ali i deviza i deonica. Dejvid Velc iz kompanije Bečtel, u čijoj nadležnosti je praćenje tržišta Evrope i Bliskog istoka, smatra da će pad cene nafte pomoći globalnom rastu privrede. Doduše, Mark Vinterhof iz savetničke agencije Roland Berger nešto je oprezniji u svom optimizmu: on veruje da će dobrobiti od cene nafte pre svega koristiti automobilskoj industriji.

Wall Street Dow Jones Rekordniveau

I opet rekordi, ...

Sve je povezano jedno sa drugim

I to su dobre vesti, ali se čini da je sve teže "imati u vidu" čitavo svetsko tržište. Nagli rast ili pad cene nafte, zlata, deonica ili deviza se na gotovo nepredvidiv način odražava i na druge vrednosti.

Osim toga, većina ulagača pretpostavlja da će američka centralna banka već sledećeg leta početi da povećava osnovnu kamatnu stopu, i to prvi put posle niza godina. Uprkos mnoštvu teorija, niko zapravo ne zna kako će se to odraziti na dolar i preko toga na dugove zemalja u razvoju i cene sirovina.

Doniju nedostaje huka i buka na Volstritu, ali već je uspeo da nađe drugi posao. Ni on nije siguran da li će se ove opasne oscilacije nastaviti i sledeće godine. Ali siguran je u jedno: uvek je bilo uspona i padova i svaka kriza je početak nečega novog. Ipak, nešto novo, ne mora da znači i nešto dobro.