Siromaštvo u starosti postaje realnost i u EU | Evropa | DW | 03.01.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Siromaštvo u starosti postaje realnost i u EU

Bezbrižan penzionerski život za mnoge u Evropi postaje sve neizgledniji cilj. Demografska slika se menja „na račun“ budućih penzionera, a i finansijska kriza je u dobroj meri ugrozila socijalne sisteme.

default

Penzioneri

Za veliki broj stanovnike zemalja severne Afrike koji se suočavaju sa progonom i siromaštvom, Ebropa se čini kao obećana zemlja. Na hiljade ljudi svake godine uprkos brojnim opasnostima pokušava da se domogne starog kontinenta. Ovim nesretnicima se zato rasprava o tome preti li stanovnicima Evrope siromaštvo, verovatno čini apsurdnom. I to pre svega zbog činjenice da se kriterijumi koji definišu siromaštvo drastično razlikuju, zavisno od toga iz kog ugla se problem siromaštva posmatra.

Altersarmut Großbritannien London Müll Alter Mann Armut

Siromaštvo sve izvesnije

Međutim, činjenica je da se Evropa nalazi u procesu koji se zasigurno drastično razlikuje od prilika u Africi, ali koji u sedištu Evropske unije ipak daje povoda za uzbunu. Preteće osiromašenje starijih slojeva društva do sada je svoje korene nalazilo isključivo u demografskim kretanjima, odnosno u sve izglednijem procesu starenja društva. Odnedavno se i kriza evra sve češće pominje kao ključni činilac procesa koji bi sliku bogatih Evropljana, koji u trećoj životnoj dobi uživaju u plodovima svog rada mogao drastično da se promeni. U sve više evropskih zemalja nalazimo sve manje radno sposobnog stanovništva (zbog starosti) uz istovremeno povećanje broja nezaposlenih. Posledica je neminovno umanjivanje penzionerskih primanja.

Egzistencija u opasnosti

Belgien EU-Sozialkommissar Laszlo Andor EU-Kommission will höheres Rentenalter

Laslo Andor

Prema podacima Evropske komisije, svake godine se broj građana starijih od 60 godina poveća za više od dva miliona. Broj građana starijih od 60 je danas dvostruko veći nego pre 10 godina.

Već danas vlade članica Europske unije troše više od 10 posto bruto društvenog proizvoda za finansiranje penzija sa tendencijom porasta. Trenutno u EU živi 120 miliona penzionera što je 24 odsto od ukupnog broja stanovnika. Još do pre nekoliko godina slika siromašnog pnezionera teško se dovodila u vezu sa zemljama poput Nemačke ili Velike Britanije. U međuvremenu mnogima u ovim zemljama poslednjim radnim danom preti ne samo pad socijalnog standarda, nego i dovođenje egzistencije u pitanje. "Na osnovu podataka o demografskoj strukturi, za starije u većini evropskih zemalja, može se poći od toga da će opasnost od siromaštva rasti", smatra Mihael Dauderštet iz Fondacije Fridrih Eberta.

Spas u privatnim penzijskim fondovima?

Symbolbild Deutschland Sozialabbau

Socijalne sisteme ugrozila kriza

Prema dosadašnjim pokazateljima, zemlje poput Portugala, Španije i Grčke, već sad pate od visoke stope siromaštva kod starijih građana i to između 20 i 27 odsto. Sadašnji programi štednje bi ovaj postotak mogli dodatno da povećaju. U Grčkoj je već sad prisutan trend smanjivanja penzijskih primanja. Prema jednom istraživanju Fondacije Fridrih Ebert, od osiromašenja u poznoj dobi ne pate samo stanovnici zemalja u kojima vlada žešća finansijska kriza, nego i zemalja poput Velike Britanije. Ovde je situacija specifična jer je udeo državne penzije u ukupnoj penziji relativno nizak. Mnogi se oslanjaju na privatne penzione fondove, koji su zavisni od kretanja na finansijskim tržištima i podložni oscilacijama. Najbolja situacija je u Holandiji, nešto slabija u Nemačkoj gde je oko 15 odsto penzionera pogođeno siromaštvom.

Siromaštvom su posebno pogođene žene od kojih mnoge nisu radile, a ako i jesu, bile su slabije plaćene od svojih kolega.

Duži radni vek je neminovan

Evropska komisija je već reagovala na trend povećanja siromaštva u starosti. 2012. je bila proglašena "Evropskom godinom aktivnog starenja i međugeneracijske solidarnosti". Ali osim simboličnih projekata, Komisija je predložila i produžavanje radnog veka. "Svaka zemlja treba sama da rešiti problem sa penzijama, ali postoje principi koji važe za celu EU i oni jasno idu u pravcu prilagođavanja dužine radnog veka prosečnom životnom veku", smatra Laslo Andor, u Evropskoj komisiji zadužen za socijalna pitanja. Važno je da i zaposleni što duže ostanu na radnom mestu. Uzoran primer na tom planu jeste Švedska, koja se može pohvaliti najvišom stopom zaposlenih u životnoj dobi između 55 i 64 godine starosti.

To je trend koji predlaže i Evropska komisija. Građani Unije su u svakom slučaju "za". Prema jednom ispitivanju javnog mnijenja, 61 odsto građana EU pristaje na produživanje radnog veka, ali pod uvjetom da od toga imaju i koristi.

Autor: Ralf Bosen /Nenad Krajcer
Odg. urednik: Jakov Leon