Sirijska katastrofa

Na ogradama i zidovima kuća u gradu Dara na jugu Sirije, polovinom marta 2011. godine pojavili su se natpisi „Narod želi pad režima“. Neke od njih napisali su učenici koji su kasnije uhapšeni. To je podstaklo stanovnike grada da izađu na ulice. Snage bezbednosti režima Bašara al Asada otvorile su vatru na demonstrante. To je bio povod da se u narednim danima i sedmicama još više Sirijaca pobuni protiv okrutnog odnosa vladajućeg režima. I protiv tih demonstracija se režim odlučno borio, što je izazvalo spiralu nasilja u kojoj je do danas poginulo skoro 250.000 Sirijaca. Zemlju je napustilo četiri miliona ljudi, dok je unutar zemlje u izbeglištvu šest i po miliona osoba.

Sirijci odavno ne beže samo od nasilja Asadovog režima. Oni sigurnost traže bežeći što dalje od zločina koje vrše džihadisti iz grupa kao što su Al-Nusra Front i, pre svih, „Islamska država“. Oni se u okupiranim područjima nemilosrdno odnose prema svakom koga smatraju „nevernikom“.

„Standardni repertoar diktatora“

Britanski politikolog Nadim Šehadi u intervjuu za Dojče vele tvrdi da je i sam Asad doprineo tako brzom širenju džihadista u Siriji i susednom Iraku. Za Asadov režim nije bilo boljeg sredstva nego da se skloni s vatrene linije. „Takvi postupci spadaju u standardni repertoar diktatora. Otvaraju se zatvori i na slobodu puštaju kriminalci i zločinci. Najpre se raspiruje haos, a onda se bori protiv njega i na taj način se vraća legitimitet“, kaže Šehadi.

Način na koji međunarodna zajednica gleda na Siriju zaista se promenio. U prvoj godini rata, u centru pažnje bili su zločini Asadovog režima, a sada su na to mesta došla zlodela pripadnika „Islamske države“. Odrubljivanje glava, spaljivanje jordanskog pilota i bacanje ljudi sa solitera: pripadnici „Islamske države“ su svojim neobuzdanim nasiljem zapanjili, kako muslimane, tako i one koji to nisu.

Kada je ta teroristička organizacija u leto 2014. godine proglasila Kalifat, postalo je jasno da njihova borba za vlast ne poznaje granice. Atentatima u drugim zemljama regiona, kao i u Evropi, Kanadi i Australiji, džihadisti ne ostavljaju nikakvu sumnju u to da širom sveta imaju mrežu simpatizera i potencijalnih saboraca koji su spremni da se aktiviraju u svako doba i na svakom mestu.

Vojna akcija neophodna, ali nije dovoljna

„Islamska država“ je pod pritisak stavila i međunarodnu zajednicu. Međunarodna koalicija predvođena SAD pokrenula je borbu protiv džihadista. „Drugo rešenje trenutno ne postoji“, kaže politikolog Barah Mikail sa instituta FRIDE u Barseloni. Problem dugoročno neće biti rešen samo vojnim putem. „Trenutno nema napretka ni na političkom planu. Situacija ne izgleda tako da se može zaključiti kako se može pregovarati sa 'Islamskom državom'“, kaže Mikail.

On u intervjuu za Dojče vele kaže da IS stavlja međunarodnu zajednicu pred dugoročne izazove. Trenutno je važno da se spreči proces regrutovanja novih pripadnika „Islamske države“. S obzirom na trenutno aktivne borce IS, to neće mnogo pomoći jer su oni odlučni da u toj borbi, u slučaju nužde, daju i svoj život. Međutim, simpatizeri i potencijalni saborci mogli bi da budu sprečeni da se priključe IS. „To može da uspe samo uz bolju integraciju u zapadno društvo i ako se na Bliskom istoku reše centralni problemi, poput korupcije ili nezaposlenosti. Ukoliko se sa tim ne bude uspelo, 'Islamska država' će nastaviti da privlači sve više ljudi“, kaže Mikail.

U svetlu zločina „Islamske države“, Asad u očima zapadnih država više nije neprijatelj broj jedan. Za razliku od džihadista, on i njegov režim nisu legitimni, ali su predvidljivi i garant su regionalne, ako ne i međunarodne stabilnosti. „Obamina vlada je sada jasno stavila do znanja da želi da Asad ostane na vlasti“, kaže Nadim Šehadi i dodaje: „Ona u Siriji ne želi novu vladu“.

Asadovo dobijanje na vremenu

Asadov režim i dalje se bori protiv svojih protivnika. Zbog toga pate pre svih oni ljudi koji žive na teritoriji pod kontrolom „Islamske države“. Asadov vojni aparat se u borbi protiv džihadista osvrće na civile. Gradske četvrti pod kontrolom IS na meti su raketnih napada u kojima, pored džihadista, ginu i civili.

Međunarodna zajednica i dalje je bespomoćna protiv takvih akcija. List „Al-Šark al-Avsat“ nedavno je sveo gorak bilans do sada neuspešnih mirovnih napora izaslanika UN za Siriju Štafana de Misture. „Osim nekoliko njegovih fotografija na kojim se smeje pored Bašara al-Asada, Sirijci nisu ništa drugo videli. Njegova misija je samo kap koja je pala na vreli kamen“, piše list. „Bila su mu potrebna četiri meseca da postigne prekid vatre u jednoj četvrti u gradu Alepo. I to u zemlji koja se svakoga dana uništava.“