Sirijska armija spremna za napad?

Kako će sirijska armija reagovati na ograničenu vojnu akciju? Za sada je poznato da je sirijska vojska, u sklopu priprema, svoje snage premestila u stambene delove glavnog grada Damaska. Tako barem tvrde stanovnici. Vojnici su, navodno, smestili opremu i naoružanje u stambene zgrade, škole i studentske domove. Jedna džamija u delu grada Al-Mezehu pretvorena je u kasarnu. Trenutno može samo da se spekuliše o vojnoj snazi vlastodršca Bašara Al Asada, dve godine nakon početka građanskog rata.

Politički nepouzdana vojska

„Asad ima veliku armiju, ali većina njegovih vojnika su suniti“, objašnjava analitičar Džon Pajk za Dojče vele i dodaje da je sastav problematičan i na višim vojnim položajima: „Veliki deo njegove vojske je politički nepouzdan. Samo mali broj oficira uživa njegovo poverenje. A oficiri Alaviti kojima veruje, moraju da ostaju u kasarnama kako bi kontrolisali da ne dođe do pobune.“

Sirijska vojska je, bar u teoriji, važila za jednu od najjačih u arapskom svetu. Međutim, nakon dugog građanskog rata oslabila je ne samo njena borbenost, već su se značajno smanjile i vojne jedinice. Broj od 325.000 vojnika skoro se prepolovio, piše Međunarodni institut za strateške studije u Londonu u analizi objavljenoj u martu ove godine. Politikolog Alber Štahel sa ciriškog univerziteta u razgovoru za Dojče vele kaže da se i taj broj u međuvremenu dosta smanjio. „Armija je oslabljenja dezerterstvom generala i mnogih vojnika. U tom smislu ta vojska je već slomljena.“

Moderna raketna odbrana sirijske vojske?

Geopolitički stručnjak iz Ciriha Štahel smatra, međutim, da su zalihe oružja još uvek veoma velike. Vojska ima sedam tenkovskih, tri pešadijske divizije i dve divizije specijalnih snaga Republikanske garde, zadužene za odbranu Damaska. Štahel objašnjava da su sirijsku armiju godinama snabdevali Sovjetski savez i zatim Rusija.

Jedan od komandanata ruske protivvazdušne odbrane, kojem se ne navodi ime, ne isključuje mogućnost da Sirija poseduje moderni ruski raketni odbrambeni sistem S-300.

Više od 1.000 tona bojnog otrova

Još od izraelsko-arapskog Jompkipurskog rata iz 1973. godine, Sirija poseduje zalihe bojnog otrova. Prema podacima francuske tajne službe, reč je o 1.000 tona hemijskog oružja. Kao liferanti se spominju Iran i Rusija. Međutim, pretpostavlja se da Sirija i sama proizvodi bojne otrove.

Domet hemijskog oružja je i do 800 kilometara, kaže Štahel. On ipak ne veruje da bi to oružje, u slučaju napada, moglo da se koristi protiv američkih ratnih brodova, kao ni protiv Izraela, u znak eventualne odmazde.

Autori: Štefani Hepner / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković