Koristimo kolačiće kako bismo poboljšali našu ponudu. Više informacija možete naći u našim uslovima o zaštiti podataka.
Sirijac Said želi da ostane u Bejrutu. Povratak u Siriju za njega ne dolazi u obzir. Vlasti međutim vraćaju izbeglice koje su došle posle 1. aprila 2019. godine.
U Nemačkoj trenutno živi više od 700.000 Sirijaca. Mnogi od njih su došli kao ratne izbeglice poslednjih godina i moraće da se vrate u svoju domovinu kada se rat završi. Nemačke vlasti su tu neumoljive.
800 kilometara je dugačak zid koji odvaja Siriju od Turske. Više od sedam godina na jednoj strani besni rat. Zid ne razdvaja samo zemlje nego i mnoge porodice kao što je to slučaj sa familijom Abdulmadžida.
Od ponedeljka bi oko poslednjeg bastiona pobunjenika u Siriji trebalo da bude uspostavljena tampon zona. Tako se možda sprečava veliko krvoproliće, a možda se samo i odlaže. Evo odgovora na najvažnija pitanja o Idlibu.
Sa obe strane sirijsko-turske granice nalaze se improvizovana šatorska naselja. Ide zima, možda i najgora od svih – posebno ako počne akcija u provinciji Idlib. Izbeglice se sada još samo nadaju kraju rata.
Milioni civila u provinciji Idlib strahuju od ofanzive sirijske vojske uz rusku podršku. U samoj provinciji dominiraju džihadističke grupe koje se ne libe da zloupotrebe civile. Humanitarna katastrofa je na pomolu.
„Idlib je zreo za napad, Idlib će pasti. Pitanje je samo po koju cenu? Tri miliona ljudi je u klopci“, piše nemačka štampa o nameri sirijskog režima da povrati poslednju pobunjenu provinciju. To će biti Asadova pobeda.
Nakon više od sedam godina rata, sirijski vlastodržac Bašar al Asad najveći deo zemlje ponovo drži pod svojom kontrolom. Vlade različitih zemalja već sada razmatraju pitanje slanju sirijskih izbeglica nazad u domovinu.
Obnova Sirije koštaće barem 250 milijardi dolara. Moskva poziva Nemačku da učestvuje. Mnogi u Berlinu bi voleli da se stotine hiljade izbeglica vrate kućama. Ali novac koji bi uplatili išao bi kroz ruke diktatora.
Od početka velike ofanzive Asadovog režima na jugozapadu Sirije, u zbegu je više hiljada Sirijaca. Oni beže u pravcu Jordana i Golanske visoravni koju je okupirao Izrael. Ali te dve zemlje zatvorile su svoje granice.
Da li Grčka olako migrantima daje status „posebno ranjivih“ kako bi ih što pre poslala dalje, ka zapadnoj Evropi? U Atini takve kritike odbacuju. Zapravo i dalje većina izbeglica ostaje na kampovima na egejskim ostrvima.
„Erdoganova fatalna politika jača Islamsku državu koja je, zahvaljujući saradnji sa Kurdima, bila skoro pobeđena“, piše nemačka štampa o kataklizmičnoj situaciji u Afrinu na severu Sirije. Zapad i Nemačka samo ćute.
U poslednjih mesec dana broj migranata u Bosni i Hercegovini rapidno se povećava. Već sada ih je više nego u proteklih nekoliko godina. Vlasti i UNHCR ipak saopštavaju da situacija još uvek nije alarmantna.
Rat u Siriji je završen, ali mnogi mladi Sirijci koji su napustili zemlju nemaju volje da se vrate. Posebno ne oni koji su pobegli da ne bi bili mobilisani. Reporter DW je u Bejrutu razgovarao sa trojicom izbeglica.
One su pobegle od ratova, progona i seksualnog zlostavljanja – ali i dalje imaju snage da se bore. Novinarka DW je razgovarala s nekoliko žena u izbegličkim kampovima širom Grčke. Čekanje im teško pada.
Za poboljšanje života izbeglica u Turskoj EU je do 2018. izdvojila šest milijardi evra. Ta sredstva namenjena su i za izbegličku decu. Ali kako to obično biva, stanje na terenu nema mnogo veze sa dogovorom.
