Koristimo kolačiće kako bismo poboljšali našu ponudu. Više informacija možete naći u našim uslovima o zaštiti podataka.
Od početka velike ofanzive Asadovog režima na jugozapadu Sirije, u zbegu je više hiljada Sirijaca. Oni beže u pravcu Jordana i Golanske visoravni koju je okupirao Izrael. Ali te dve zemlje zatvorile su svoje granice.
Da li Grčka olako migrantima daje status „posebno ranjivih“ kako bi ih što pre poslala dalje, ka zapadnoj Evropi? U Atini takve kritike odbacuju. Zapravo i dalje većina izbeglica ostaje na kampovima na egejskim ostrvima.
„Erdoganova fatalna politika jača Islamsku državu koja je, zahvaljujući saradnji sa Kurdima, bila skoro pobeđena“, piše nemačka štampa o kataklizmičnoj situaciji u Afrinu na severu Sirije. Zapad i Nemačka samo ćute.
U poslednjih mesec dana broj migranata u Bosni i Hercegovini rapidno se povećava. Već sada ih je više nego u proteklih nekoliko godina. Vlasti i UNHCR ipak saopštavaju da situacija još uvek nije alarmantna.
Rat u Siriji je završen, ali mnogi mladi Sirijci koji su napustili zemlju nemaju volje da se vrate. Posebno ne oni koji su pobegli da ne bi bili mobilisani. Reporter DW je u Bejrutu razgovarao sa trojicom izbeglica.
One su pobegle od ratova, progona i seksualnog zlostavljanja – ali i dalje imaju snage da se bore. Novinarka DW je razgovarala s nekoliko žena u izbegličkim kampovima širom Grčke. Čekanje im teško pada.
Za poboljšanje života izbeglica u Turskoj EU je do 2018. izdvojila šest milijardi evra. Ta sredstva namenjena su i za izbegličku decu. Ali kako to obično biva, stanje na terenu nema mnogo veze sa dogovorom.
Među sirijskim izbeglicama u Turskoj dečiji rad je svakodnevica. Deca rade po dvanaest sati dnevno na crno kako bi pomogli svojim porodicama da prežive. Svako treće dete ne ide u školu, a vlast malo šta preduzima.
Većina izbeglica koja dođe u Albaniju želi dalje ka zapadnoj Evropi. Međutim, braća Matva iz Sirije dobro se osećaju u toj maloj balkanskoj zemlji. U Tirani ih je posetila Lindita Arapi.
Ukoliko kiša izostane ili je ima previše, to je tragično i opasno. Poplave i suše za ljude i životinje znače glad. Vojske mnogih zemalja to već odavno znaju: klimatske promene podstiču izbijanje vojnih sukoba.
Terorizam ni u Nemačkoj više nije apstraktna pretnja. Jedan od glavnih problema policije je kako otkriti potencijalne teroriste koji se često predstavljaju kao izbeglice koristeći lažni identitet – na primer tuđe pasoše.
Milioni Sirijaca su zaustavljeni u Turskoj nakon što je ta zemlja napravila dogovor sa Evropskom unijom. Sve je više napetosti između došljaka i lokalnog stanovništva. Izbeglice uglavnom žive u lošim uslovima.
Kako će izgledati politika buduće nemačke vlade prema migrantima? Na toj temi mnogi pokušavaju da se profilišu. Pritom ima mnogo pozitivnih primera integracije, pa i toga da izbeglice aktivno pomažu u borbi protiv terorizma.
Čak 60 odsto svih potražilaca azila koji dođu u Nemačku nemaju lična dokumenta. Ali, gotovo svi imaju mobilni telefon. Od sada bi na osnovu toga trebalo da se proverava njihov identitet. Ali to se ne sviđa baš svima.
Sirijske izbeglice se već sedmicama vraćaju u svoje domove. Još ih je relativno malo, ali sve ukazuje da će povratnika biti sve više. To je simbolička pobeda za režim Bašara al Asada i njegov način da ostane na vlasti.
Šid je za hiljade izbeglica i migranata postao privremeni dom. Suživot s meštanima pratili su fizički napadi, krađe, protesti, strah. Nakon skoro dve godine Šiđani kažu: „Navikli smo se, i oni na nas i mi na njih.“
