Sirija između mira i Izraela

Generacije stručnjaka za Bliski istok muči isto pitanje: da li Sirija igra ključnu ulogu u mirovnom procesu na Bliskom istoku ili je ona prepreka miru u regionu. U stvari, ove su dve mogućnosti tesno povezane. Zahvaljujući dobrim odnosima sa Iranom, sa Hezbolahom u Libanu i radikalnim Hamasom u Gazi, režim u Damasku raspolaže ogromnim potencijalom uticanja i ometanja, istovremeno.

Predsednik Bašar al Asad stoji na istoj liniji kao i njegov pokojni otac Hafez al Asad. Državni sirijski mediji su, kao i ranije, striktno na anti-izraelskom kursu – omraženi sused prikazuje se kao večiti agresor, a izraelska država kao „cionistička tvorevina“. Po ulicama Damaska izlepljeni plakata na kojima Al Asad stoji pored Hasana Nazralaha ,šefa pokreta Hezbolah, ili iranskog predsednika Mahmuda Ahmedinedžada. I vođstvo Hamasa je smešteno u sirijskom glavnom gradu – pored ostalih radikalnih palestinskih organizacija.

Drugačiji od radikalnih

Istovremeno, Al Asad šalje singale koji nagoveštavaju zainteresovanost za mir na Bliskom istoku i bolje odnose sa zapadnim zemljama. Time se on razlikuje od svojih partnera – Irana, Hamasa i Hezbolaha, koji se glasno zalažu za uništenje Izraela. Kada kritikuje Izrael, Al Asad to čini kao političar koji želi mir, ali koji u Izraelu ne može da nađe sagovornika.

Tako je sredinom juna, posle napada izraelske mornarice na brodove sa pomoći Gazi, izjavio: „Ovaj napad je uništio svaku šansu za mir i dokazao da je ova izraelska vlada piromanska vlada. Sa njom je nemoguće postići mir.“

A mir je on, neosporno, hteo. Kao i njegov otac, Bašar Al Asad prihvatio je indirektne mirovne pregovore sa Izraelom. Vođeni su uz posredovanje Turske, ali se od rata 2008. nalaze na ledu. Nastavak ovih pregovora čini se neverovatnim – između ostalog i zbog dramatičnog pogoršanja tursko-izraelskih odnosa. Stručnjaci pre vide opasnost od izbijanja novog rata u regionu.

Golanska visoravan

Za razliku od Izraela, mnogi evropski posmatrači smatraju da Sirija nije zainteresovana za novu eskalaciju sukoba u regionu. Takođe, u interesu Sirije je da se zalaže za mirovni proces i sarađuje sa zapadnim zemljama: Sirija namerava da reformiše zastareli privredni sistem, zbog čega je nužno da Amerika obustavi sankcije prema njoj. Osim toga, Sirija nastoji da vrati Golanske visoravni koje je 1967. okupirao Izrael – što za režim predstavlja nacionalno pitanje prestiža.

Autori: Rajner Zolih / Mrijana Kine Veljković

Odg. urednik: Nemanja Rujević