Sindikat i stranka (ne) mogu zajedno? | Politika | DW | 02.02.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Sindikat i stranka (ne) mogu zajedno?

Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) najavio politički dogovor o zajedničkom nastupu na izborima sa Srpskom naprednom strankom (SNS). Može li se biti stranačko- politički aktivan i štititi prava radnika?

Simpatizeri Srpske napredne stranke na protestu u Beogradu

Simpatizeri Srpske napredne stranke na protestu u Beogradu

Savez samostalnih sindikata Srbije navodi da je blizu dogovora sa SNS, ali istovremeno najavljuju da pregovore vode i sa ostalim političkim strankama u Srbiji oko zajedničkog nastupa na izborima. Naprednjaci i predstavnici sindikata naglašavaju da imaju skoro identične programske platforme, a lideri naprednjaka tvrde kako „mogu da ispune sve uslove SSSS“. Savez samostalnih sindikata Srbije je, prema njihovim podacima, najveća sindikalna centrala u Srbiji sa preko 500.000 članova.

Neobičan potez

Motiv političkih stranaka da se bore za naklonost sindikata su potencijalni glasovi koje mogu dobiti od njihovog članstva, kaže za DW politički analitičar Dejan Vuk Stanković. S druge strane, sindikati žele neku vrstu udela u političkoj moći. U svakom slučaju je reč o neobičnom i nekonvecionalnom potezu, smatra Stanković, jer je teško proceniti koliko se može biti aktivan u politici i voditi brigu o radničkim pravima:

„Dakle, sumnjam da oni imaju neki trajniju ambiciju da postanu politička partija. Oni mislim da preuzimaju rizik političkog delovanja tako što žele da uđu u Vladu, tako što žele prosto da uđu u konkretnu političku borbu, i tako što prosto žele da postanu deo političkog establišmenta“.

Sumnjiv stvarni uticaj sindikata

Lider SNS Tomislav Nikolić

Lider SNS Tomislav Nikolić

Pitanje šta sindikati mogu doneti u miraz političkim strankama je presudno u tekućim predizbornim kombinacijama. Sindikati naravno donekle preteruje kada opisuju svoju snagu, ističe za DW politički analitičar Milan Nikolić. Ključno je što sindikati skoro uopšte nisu zašli u privatni sektor, i što se ne trude da organizuje nezaposlene, kaže Nikolić, što sve po njegovim rečima ostavlja dosta nejasnoća oko toga koliko oni zaista mogu pomoći nekoj političkoj opciji:

„Osipa im se broj zaposlenih, osipa im se broj članova, među zaposlenima ima jako mnogo razočaranih, kojima je dosta tih sindikalaca koji sede po kancelarijama i voze se Mercedesima. I sve zajedno, tu smo gde smo, i oni sada pokušavaju da bar u političkoj sferi nešto upecaju. To je naravno legitimno da pokušavaju da nateraju razne partije da im makar obećaju nešto kako bi im dali podršku na izborima, ali tu onda opet ulazimo u domen nejasnog. Znači, koliko oni stvarno glasača mogu da ponude, koliko će oni zaista uspeti da nagovore svoje članove da glasaju za određene političke opcije, ostaje da se vidi“.

Ko će profitirati?

Sindikati u Srbiji jesu slabi, kaže Dejan Vuk Stanković, ali to ne znači da će stoga u zemlji prestati potreba za sindikalnom aktivnošću. Takođe, pokušaj ulaska u politiku može imati i neki praktični učinak što se tiče prava radnika, smatra Stanković:

„Dakle, ukoliko se tačno zna šta će oni tražiti, za kakva zakonska rešenja će se zalagati, kakvu će praksu nastojati da uvedu. A ukoliko se stvar opet svede na to da neka vrhuška sindikata dobije neke sinekure u državnoj upravi, i da se sindikalni lideri češće pojavljuju na televiziji kao politički lideri, dakle, ako se sve svede na uzimanje kolača vlasti i podizanje ličnog rejtinga onda će sve to otići u vetar. I verovatno će oni sindikati koji nisu prihvatili te političke avanture profitirati, a radništvo će u Srbiji i dalje biti na niskom nivou zaštite svojih prava“.

Postoji mogućnost da politički angažman pojedinih sindikata donekle popravi stepen zaštite radničkih prava, ističe Nikolić. U Srbiji i dalje vlada jak neoliberalni koncept, a dosta tih ideja u svom programu imaju i naprednjaci, tako da je moguće da se nešto u tom smislu popravi, ali je sada vrlo teško reći koliko i u kojoj meri, ocenjuje Nikolić.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković