Simbolični zaključci samita EU | Evropa | DW | 29.06.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Simbolični zaključci samita EU

Lideri EU su odlučili da izdvoje šest milijardi evra za programe koji bi trebalo da podstaknu zapošljavanje omladine. Kapljicom vode se ne može ugasiti požar, smatra Kristof Haselbah.

EU foreign policy chief Catherine Ashton, Germany's Chancellor Angela Merkel (C) and European Council President Herman Van Rompuy (R) talk with officials during a European Union summit in Brussels June 28, 2013. EU leaders agreed on new steps to fight youth unemployment and promote lending to credit-starved small business on Thursday after deals on banking resolution and the long-term EU budget gave their summit a much needed lift. REUTERS/Yves Herman (BELGIUM - Tags: POLITICS BUSINESS EMPLOYMENT)

EU Gipfel Merkel mit Rompuy und Ashton 28.06.2013

Šest milijardi evra u naredne dve godine trebalo bi da omogući davanje garancije svim mladima u EU da će dobiti posao ili školovanje u nekoj firmi kako bi stekli kvalifikaciju za neki zanat. To je samo kap u moru potreba. Pa čak i ako se na šest milijardi evra dodaju još dve, o čemu je bilo reči na samitu EU, ni to nije dovoljno. U poređenju sa sumama kojima su spašene banke, ili sumama koje se izdvajaju za subvencije poljoprivredi, osam milijardi evra je odista sitnica.

Mladi se već danas osećaju kao žrtve evropske politike štednje. Prvenstveno na jugu Evrope problem nezaposlenosti omladine nije samo društveni skandal, nego bi to moglo postati i opasnost za stabilnost društava i za evropsku ideju.

Model dualnog sistema obrazovanja

Porträt Christoph Hasselbach, DW Studio Brüssel. Copyright: DW April, 2012

Kristof Haselbah

Zaključak o programu za mlade stoga ima samo simboličan značaj, mada je i ta simbolika vrlo važna i potrebna. Mladi moraju da vide da ih vlade nisu zaboravile. Međutim, da li se baš sve može postići samo izdvajanjem novca? Ništa se nije dobilo ako se novac potroši na nekoliko projekata koji će zakratko "izgladiti" statistike o broju nezaposlenih. Ukolio se promeni struktura obrazovanja, onda bi se postiglo mnogo više.

Nemački dualni sistem u međuvremenu važi za uzor u celom svetu. Ukoliko ga uvedu Španija ili Grčka, jasno je da vlade tih zemalja ne mogu očekivati da će se stanje popraviti odmah. Firme na jugu Evrope ionako u ovom trenutku nisu spremne na nove investicije. I one bi od takve reforme imale koristi tek sa zadrškom.

Novac ne donosi neophodne reforme

Ukoliko postoji stvarna želja da se problem reši, moraju se napraviti dublji rezovi. I tu se vraćamo izjavi nemačke kancelarke Angele Merkel da se ne treba raditi samo na tome da se stalno traže novi fondovi pomoći, nego da se mora povećati konkurentnost privrede. Vlade u Atini, Madridu, pa čak ni u Parizu nisu baš oduševljene ovom porukom. Upravo povećanje konkurentnosti privrede je najveći dugoročni zadatak Evrope, prvenstveno u državama na njenom jugu.

Ako firme nisu konkurentne, onda im ne koriste ni subvencije u obrazovanju. Ako vlasti opterećuju, a ne podstiču privrednike, ako ih isuviše opterete porezima, onda privrednici neće ni osnivati nove pogone. Ako vlada korupcija, onda na delu imamo samo uzaludno trošenje novca i vremena. Ukratko: privreda mora imati zdrave uslove za rad.

Sve je u rukama vlada

Ti uslovi u državama EU se ne mogu kreirati centralno, iz Brisela. Same države stoga moraju da povećaju vlastite napore. I tu se krug zatvara. Francuski predsednik Fransoa Oland je nedavno "izašao na barikade" kada mu je Evropska komisija preporučila određene reforme, što joj je i posao. Da podvučemo - preporučila, a ne naredila. Pariz je to shvatio kao diktat Brisela, a taj spor je bacio senku i na tok ovog susreta na vrhu.

Pri tome je jasno: onaj ko, kao Oland, odbija da stvori uslove za povećanje broja radnih mesta, a onda se žali na nezaposlenost i krivicu prebacuje na leđa drugih, izgubio je svaku verodostojnost kao političar.

Komentar: Kristof Haselbah

Odg. urednica: Ivana Ivanović