Simboličan pakt EU i Ukrajine

Osim toga što će sporazum o pridruživanju Ukrajine Evropskoj uniji ojačati njihove ekonomske veze, taj pakt simboliše i izmicanje Ukrajine iz ruku Rusije. Bivši ukrajinski predsednik Viktor Janukovič je prošle godine pod pritiskom Rusije odbio da potpiše Sporazum, što je prouzrokovalo nasilne proteste na Trgu nezavisnosti u Kijevu i na kraju dovelo do Janukovičeve ostavke.

Aktuelni predsednik Petro Porošenko potpisao je Sporazum u junu. „Kakav divan dan“, rekao je na potpisivanju. „Možda najvažniji dan za moju zemlju nakon Dana nezavisnosti.“

Ukrajina ima veliki istorijski i kulturni značaj za Rusiju koja se strogo protivi sporazumu koji bi istrgao Ukrajinu iz njihove orbite i približio je Evropi. Ruski predsednik Vladimir Putin sastao se u ponedeljak (15.9.) s članovima ruskog Saveta bezbednosti kako bi razgovarali o mogućim posledicama nakon što ovaj sporazum stupi na snagu. „Nema sumnje da će Ukrajina i Moldavija snositi ozbiljne posledice zbog potpisivanja Sporazuma“, rekao je zamenik šefa ruske diplomatije Grigorij Karasin.

Rusi strahuju za tržište

Sporazum o pridruživanju predviđa smanjenje carina na ukrajinsku robu koja stiže u Evropske unije, ali je na trilateralnim pregovorima između Ukrajine, Rusije i EU odlučeno da smanjenje ukrajinskih carina na evropska dobra bude odloženo do kraja 2015. godine. Rusija se žalila da bi slobodan protok dobara doveo do toga da rusko tržište bude preplavljeno jeftinom evropskom robom.

Kao odgovor, Moskva je pretila da će, u slučaju da Sporazum zaista i stupi na snagu 1. novembra, pooštriti trgovinske uslove za Ukrajinu. Ruske vlasti usprotivile su se sporazumu, verujući da će tako primorati i ruske i ukrajinske firme da se takmiče s evropskim proizvodima. Ruski premijer Dmirtij Medvedev upozorio je u ponedeljak da će Rusija budno pratiti „da ne postoji skrivena primena tih pravila“.

Dogovor kupuje vreme za primirje

Evropski komesar za trgovinu Karel de Guht, ukrajinski ministar spoljnih poslova Pavlo Klimkin i ruski ministar privrede Aleksej Uljukajev složili su se i da je neophodno postići hitno smanjenje tenzija na istoku zemlje gde besne sukobi između proruskih separatista i ukrajinske vojske.

„Vrlo je komplikovana situacija. To je rat”, rekao De Guht za Vol Strit Žurnal. „Ako taj dogovor može da doprinese smanjenju tenzija, onda je to dobra odluka.“

„To treba da bude sastavni deo sveobuhvatnog mirovnog procesa u Ukrajini i poštovanja prava Ukrajine da odluči o svojoj sudbini i teritorijalnom integritetu“, stoji u zajedničkom saopštenju ministara.

Ali neki od najvatrenijih pristalica ukrajinskog predsednika Petra Porošenka žestoko su kritikovali dogovor o odlaganju primene sporazuma o slobodnoj trgovini. Zamenik ministra spoljnih poslova Ukrajine Danilo Lubkivski je u znak protesta podneo ostavku na to mesto, uz reči da odlaganje šalje „pogrešnu poruku i agresorima (Rusiji), i našim saveznicima i, što je najvažnije, građanima Ukrajine“.

Ukrajina nema izbora

Većina analitičara veruje da Ukrajina i Zapad nisu imali mnogo izbora osim da prihvate uslove Moskve, imajući u vidu čvrste ekonomske veze s Rusijom. Rusija je najveći ukrajinski trgovinski partner. Oko jedne četvrtine dobara Ukrajina izvozi u tu susednu zemlju. Eventualne ruske trgovinske sankcije u Ukrajini odmah bi se osetile, dok bi koristi od slobodne trgovine s Evropskom unijom bile uočljive tek nakon desetak godina.

Evropska unija pokušava da ublaži bilo kakve potencijalne kratkoročne štete po ukrajinsku ekonomiju i to: podizanjem tarife na većinu proizvoda i nudeći 1,6 milijardi evra ekonomske pomoći.

Ali trenutni efekat ruskih ekonomskih sankcija bio bi mnogo katastrofalniji, tvrde zvaničnici. „Trenutno je ukrajinska ekonomija u takvom stanju da bi bilo kakvi dodatni šokovi za industriju jednostavno bili previše za ovu zemlju i ona s tim ne bi mogla da se nosi“, kaže budući potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis za Evropsku pravdu, a prenosi agencija Frans pres.