Silovanja i ubistva – „razglednica“ Gvineje

Piter Bukert, direktor za vanredne situacije u nevladinoj organizaciji Hjuman rajts voč, bio je sa trojicom saradnika početkom oktobra u glavnom gradu Gvineje Konakriju. Nekoliko dana ranije, 28. septembra, tokom protestnog mitinga opozicije, snage bezbednosti ubile su najmanje 150 ljudi na stadionu. Bukert kaže:

„Radim 12 godina za Hjuman rajts voč i bio sam na najgorim mestima u svetu – od Somalije do Ruande, od Iraka do Avganistana. Međutim ceo tim bio je šokiran brutalnošću masakra u Konakriju“.

Piter Bukert je razgovarao sa preživelima i kaže: „Posebno uznemirava broj brutalnih silovanja na stadionu. Mnoga silovanja bila su tako brutalna da su žene nakon toga umrle“, kaže Bukert.

Brutalnost je isplanirana?

Vojnici su žene koje su uspele da dođu do bolnice kidnapovali i ponovo silovali. Najveći broj zločina počinili su pripadnici predsedničke garde, mada među zločincima ima i ljudi iz policije i milicija.

„Smatramo da razmere brutalnosti i nasilja prilikom silovanja nisu slučajnost. Vojnici nisu odveli žene na tajno mesto, nego su ih silovali nasred stadiona tokom masakra koji se odvijao unaokolo. Mislimo da su ta silovanja deo plana da se zastraši opozicija. To je trebalo da bude poruka da građani nemaju izgleda da oduzmu vlast vojnoj hunti“, kaže Bukert.

Borba za izbegavanje krivice

Gvineja, na zapadnoj obali Afrike, u dubokoj je krizi od smrti predsednika Lansana Kontea pre godinu dana. Na vlast je prvo pučem došao Musa Kamara. Njega je 3. decembra teško ranio šef predsedničke garde Abubakar Diakite. Diakite, koji je u bekstvu, izjavio je da neće dozvoliti da mu se pripiše odgovornost za nasilje na stadionu.

„Očigledno su glavni krivci za masakr počeli da se bore oko toga koga okriviti za zločin. Mislim da su pripadnici vojne hunte shvatili da ne mogu proći nekažnjeno“, izjavio je Piter Bukert iz Hjuman rajts voča.

autori: Martina Cimerman / Nenad Briski

odg. urednik: Nemanja Rujević