Sibirske šume nestaju!

Sibir je svima daleko i retko koga zanima šta se tamo događa. Međutim prašume tog najhladnijeg dela Rusije mogu imati izuzetan uticaj na svetsku klimu. Pod zamrznutim tlom tih šuma nalaze se ogromne količine štetnog metana, koji može da se oslobodi ako se nastavi krčenje sibirskih šuma. Korumpirane ruske vlasti uporno dozvoljavaju da se šume seku, uprkos protestima domorodaca.

Protesti za zabranu seče šuma

Mnogi demonstranti su u svojoj tradicionalnoj nošnji došli u gradić Lučegorsk, na Dalekom istoku. Glasno traže od nadležnih da zabrane seču šuma oko reke Bikin. „Svi smo vezani za šumu. Živimo od lova i ribolova. Ako se ovde svo drveće poseče, životinje će otići, a mi ćemo umreti od gladi.“

Vasilij Kančjuga je jedan od domorodaca iz ove oblasti. Narodi Udegen i Nanai vekovima žive od prirode na jugoistoku Sibira, blizu granice sa Kinom. Divlje oblasti oko reke Bikin spadaju u poslednje netaknute tajge sveta. Ovde je najveća populacija korejskog bora i poslednje stanište sibirskog tigra. Prema procenama stručnjaka, tu se krije oko 48 miliona tona ugljenika. Zbog svega toga, Unesko je nominovao ovo područje za listu svetske baštine.

Teška borba za prirodu

Svetski fond za prirodu (WWF) zakupio je dobar deo šume kako bi je sačuvao od uništenja. Nemačko Ministarstvo životne sredine pomaže čitavu stvar sa 2,5 miliona evra. Ali borba za prirodu je teška, objašnjava aktivista Ivan Rogov. „Na jugu Dalekog istoka su šume već posečene, a na severu takođe kreću krčenja. Ostao je samo ovaj deo, ali oni žele i to da unište.“

Ruske vlasti su ovaj deo Sibira stavile na vrh liste prioriteta za investicije i dozvolile njihovo iznajmljivanje. Veliki prerađivač drveta Les Eksport je tu video svoju šansu i prijavio se. Kompanija je obećala radna mesta, ulice i škole za lokalno stanovništvo. Neće biti krčenja šuma, obećao je Denis Kontradjuk iz ove firme. Obaraće se samo odabrana stabla od kojih će se praviti parket prve klase. „Seći će se samo određena, probrana stabla, a sve će se odvijati pod kontrolom šumskih vlasti.“

Urođenici i aktivisti za zaštitu prirode ne veruju u ove reči. Iskustvo pokazuje da je gotovo uvek više stabala obarano nego što je ostavljano. Oni koji to treba da kontrolišu spremni su da zažmure ako dobiju dovoljno novca. Organizovana mafija, kažu neki. Šef šumskih vlasti oblasti Primorje nedavno je dao intervju televiziji „Rusija“: „Ostale su zaštićene oblasti koje ne smeju da se daju u zakup jer će zaštitnici prirode odmah početi da kukaju. Ali, uprkos tome, mi i tamo sečemo šume. U našem rečniku to se zove briga o šumi. Tamo ima od 30 do 50 hiljada hektara.“

Ovog zvaničnika ne zanima mnogo to što ovaj deo Rusije uskoro neće imati ni šumu, a ni retkog sibirskog tigra. Novac je važniji. „Kada se ovakve oblasti daju u zakup, jednostavno na cenu hektara dodamo deset dolara. Samo za nas. Dakle, ne treba ništa da se radi, ni prstom da se mrdne – a milion dolara je tu.“

Posledice obaranja šuma

Iz helikoptera se jasno vide posledice legalnog i ilegalnog obaranja šuma. Tamo gde su nekada stajale bogate zimzelene i mešovite šume sada je jalovo zemljište. Sve je manje starih hrastova, jasena i korejanskih borova. Samo još šestina ove oblasti je netaknuta prašuma, objašnjava Sergej Aramlijev iz Svetskog fonda za prirodu. „Ovaj deo šume iz vazduha izgleda očuvano. Ali, ako odete peške tamo, videćete da je drvo staro, da nema više mladih stabala koja daju plodove. Biljojedi nemaju dovoljno hrane, ne mogu da se razvijaju pravilno, a to utiče i na populaciju tigra. Bez plena, neće biti ni tigrova.“

Zbog masovnih protesta, vlasti su obustavile svoje planove. Jedan tender je iznenadno otkazan, a kompanija za obradu drveta se obratila sudu. Na ovaj način su bogate kompanije već dva puta dobijale dozvolu da seku šume, a šumske vlasti se predstavljaju nevino – jer to je odluka suda.

Autori. K. Nagel / N. Rujević

Odg. urednica: I. Ivanović