Severni tok 2 – večita jabuka razdora | Politika | DW | 19.11.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Severni tok 2 – večita jabuka razdora

Bundestag je nedavno uklonio i poslednju prepreku za dovršavanje gasovoda koji iz Rusije, kroz Baltičko more, vodi ka Evropi. No, Severni tok 2 je ostao politikum – u kojem se Nemačka našla između frontova.

Severni tok 2 je mnogo više od gasovoda. Jer, na njemu se ukrštaju mnogi važni strateški interesi. S jedne strane su Rusija kao snabdevač gasom, i Nemačka i druge evropske zemlje kao kupci.

Nemačkoj vladi je stalo pre svega da snabdevanje gasom bude obezbeđeno. A ono je ugroženo, jer Nemačka kao jedina zemlja sveta hoće da ukine i nuklearne elektrane i termoelektrane na ugalj. Pre nego što Nemačka bude mogla da se potpuno pouzda u obnovljive izvore energije, zemni gas će biti glavno prelazno rešenje i to verovatno još decenijama. Ali, i druge evropske zemlje će profitirati od Severnog toka 2.

Na jednoj strani su dosadašnje tranzitne zemlje, pre svega Ukrajina, ali i Poljska i baltičke države. One će u budućnosti ostati bez prihoda. Te zemlje dodatno strahuju da će se Rusija i Nemačka nagoditi o njihovom trošku. To nisu samo ekonomske brige, već i bezbednosnopolitički strahovi koji sežu još do vremena pakta Staljina i Hitlera sklopljenog pre 80 godina.

Rusija kao pouzdan snabdevač

SAD i predsednik Tramp duvaju u istu tikvu. Tramp kaže da bi Nemačka sa Severnim tokom 2 mogla da postane „talac Rusije“. On misli na moguću blokadu u slučaju krize i čak je zapretio sankcijama evropskim firmama koje budu učestvovale u projektu Severni tok 2. Doduše, Moskva se čak i u vreme Hladnog rata pokazala kao pouzdan isporučilac energije.

Iza američkih dilema se kriju pre svega sopstveni ekonomski interesi. SAD hoće da prodaju Nemačkoj tečan gas. On je, doduše, bitno skuplji od ruskog zemnog gasa.

Vašington investira mnogo novca u LNG-infrastrukturu (liquefied natural gas – kondenzovan prirodni gas) i hoće da Nemačka kupuje svoje energente od SAD a ne od Rusije.

Infografik Karte Gaspipelines Europa Nord Stream EN

Podnošenje „Zakona o zaštiti evropske energetske bezbednosti“ koji predviđa sankcije za firme koje učestvuju u gradnji gasovoda, u naslovu sadrži „prijateljsku zabrinutost“ SAD. Nacrt zakona je donet u Odboru Senata za spoljnu politiku. Demokratska senatorka Žan Šahin koja je razradila nacrt zakona zajedno sa Republikancem Tedom Kruzom, ovako objašnjava svoje odbijanje Severnog toka 2: projekat je samo još jedno sredstvo kojim Rusija može da proširi svoj štetan uticaj korišćenjem evropske energetske zavisnosti“. Sankcije su predviđene za sve firme koje specijalnim brodovima za ruske izvoznike gasa postavljaju cevi na morsko dno.

Zakon je već neko vreme „na čekanju“ i moglo bi još da potraje dok ne prođe oba doma Kongresa. Ali, poslanici bi mogli da pribegnu triku i pridruže svoj nacrt jednom većem zakonu. Kada bi to, na primer, bio Zakon o američkom vojnom budžetu, mogao bi biti donet još pre Božića.

Ugao Moskve

U Kremlju na sve to gledaju opušteno. „Sada, kada je sve završeno, uvoditi sankcije - to bi bila naprosto glupost“, kaže Sergej Pikin, rukovodilac Fonda za razvoj energetike. „Ne smatram da bi sankcije sada mogle imati nekakv dejstvo“, kaže i dodaje da je veliki deo gasovoda već gotov – „Nalazimo se u ciljnoj ravnini“, rekao je Pikin u razgovoru za DW.

Moskva se ne bavi mahinacijama u Vašingtonu, ali zato zabrinuto gleda ka Briselu. Jer, nove smernice Evropske komisija o gasu koje stupaju na snagu u maju, mogle bi teško da pogode vlasnike gasovoda. Jer, prema tim smernicama, onaj ko upravlja gasovodom ne sme i da proizvodi gas koji se transportuje. Osim toga, Gazprom bi mogao da bude prinuđen da koristi samo polovinu kapaciteta novog gasovoda i da drugim proizvođačima omogući pristup tržištu.

Pre nekoliko dana, firma Severni tok 2 d.d. je uzvratila udarac i podnela tužbu protiv Evropske komisije. Firma smatra da su nova pravila - diskriminacija. 

-pročitajte još: Bugarski san o gasnom čvorištu

Hoće li Ukrajina ostati kratkih rukava?

Severnim tokom 2 Rusija hoće da zaobiđe Ukrajinu. Dve zemlje su posle ukrajinske krize i aneksije Krima u neprijateljstvu. Rusija bi uštedela milijarde koje plaća Ukrajini na ime takse za korišćenje njene teritorije za transport gasa. Poslednjeg dana ove godine ističe u ugovor o tranzitu koji su te dve zemlje sklopile. Nemačka kancelarka Angela Merkel je prilikom sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom prošle godine zatražila da Ukrajina ostane u igri pri transportu ruskog gasa, ali, prema rečima eksperta Pikina, do smanjenja transporta gasa preko Ukrajine će „neizbežno“doći čim Severni tok 2 počne s radom. „U to nema sumnje. Pitanje je samo koliko brzo će se to desiti“.

I pored političkih izazova kojima je Severni tok 2 poslednjih godina uvek odolevao, ovaj stručnjak je siguran da će ekonomski interesi ostati važniji. „Da interes (za gradnju gasovoda) nije bilo toliko veliki, gradnja bi odavno bila obustavljena, kaže Pikin. Izgleda da to tako vide i u Kremlju.

Stručnjaci u Moskvi su sigurni da, i pored novih smernica EU, na kraju prevagu moraju odneti praktični a ne politički faktori. „Kao i uvek, zima će odlučiti“, rekao je Pikin.

Trenutno nedostaje još 290 od ukupno 1230 kilometara gasovoda. Otkako je Berlin prihvatio nove smernice EU o snabdevanju gasom Kopenhagen dao svoj pristanak, radovi se odvijaju punom parom. Tako da bi uskoro, kroz drugi podmorski gasovod u Baltičkom moru, mogao da poteče ruski gas za Evropu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM