Severna Makedonija: presudni izbori u vreme pandemije | Politika | DW | 14.07.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

izbori

Severna Makedonija: presudni izbori u vreme pandemije

Nakon tri meseca odgađanja zbog pandemije koronavirusa, u Severnoj Makedoniji se održavaju izbori koji bi mogli odrediti budućnost zemlje. No, mnogi se pitaju da li je vredno reskirati zdravlje.

Severna Makedonija uoči izbora

Severna Makedonija uoči izbora

Izći na izbore ili ostati kod kuće? Alarmantne brojke novozaraženih koronavirusom u Severnoj Makedoniji suočile su mnoge birače s dilemom oko izlaska na izbore ove srede (15. jula). I to uprkos činjenici da od ovih, devetih po redu parlamentarnih izbora u samostalnoj Makedoniji zavisi mnogo toga.

Pročitajte još i: Zaev: Moramo da donesemo Evropu na Balkan

Zemlja se po mnogo čemu promenila (i to se ne odnosi samo na ime) otkako su socijaldemokrate Zorana Zaeva u maju 2017. preuzele vlast. Građani sada mogu da odluče između ove opcije, koja je zemlju uvela u članstvo u NATO-u i otvorila vrata pregovorima za članstvo u Evropskoj uniji ili se vratiti nacionalističkom narativu opozicione VMRO-DPMNE.

Pohvala EU na račun Zaeva

U oktobru, kada je EU odbila da otvori pregovore o punopravnom članstvu, uprkos činjenici da je Makedonija nakon višegodišnjeg sukoba s Grčkom, promenila ime u Severna Makedonija, Zaev je najavio prevremene izbore za 12. april koji su odgođeni zbog pandemije koronavirusa. EU se na samitu u Zagrebu početkom maja ipak predomislila i odobrila početak pregovora sa Severnom Makedonijom pohvalivši vladu Zorana Zaeva da je, za razliku od prethodne VMRO-DPMNE-ove koja je državu, kako je rekla Evropska komisije, držala u "zarobljeništvu, i uprkos izazovima korupcije i problema s vladavinom prava, ipak uspela ostvariti reformsku agendu. Pročitajte još i: Makronovo zamazivanje očiju zemljama Zapadnog Balkana

No, da li je to dovoljno da Zaevu obezbedi daljih četiri godine na čelu vlade? O ishodu izbora zavisi u kojem smeru će se zemlja kretati u predstojećem periodu a posljdnja ispitivanja javnog mnjenja govore da će biti testno. "Ovi izbori bi mogli da budu prekretnica kada je u pitanju budućnost Severne Makedonije", kaže za DW politički analitičar Petar Arsovski. Izbor, kako kaže nadalje, je sveden na pitanje hoće li zemlja ostati na svom evroatlantskom putu koji je izabrala pre nekoliko godina. "Izbori će takođe odrediti hoće li opstati sporazum oko imena s Grčkom", kaže Arsovski.

"Međunarodna slepa ulica"

Hristijan Mickoski i njegova konzervativna VMRO-DPMNE kritikuju Zaeva da je napravio previše ustupaka Grčkoj i Bugarskoj potpisujući ugovor koji je zemlji kasnije otvorio put prema NATO i EU. Ignorišući novo ime Severna Makedonija i upotrebljavajući stari naziv Makedonija, Mickoski se tokom predizborne kampanje obraćao onim Makedoncima koji ovaj sporazum smatraju nepravednim i koji bi ga najradije povukli u ime spašavanja nacionalnog identiteta.

Zoran Zaev i Hristijan Mickoski

U kom pravcu će krenuti Makedonija nakon izbora

Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas je u razgovoru za DW prošlog novembra rekao kako ne veruje da bi neko mogao da uništi sve dosad postignuto i odvesti Severnu Makedoniju u "međunarodnu slepu ulicu".

I vodeće socijaldemokrate, koji vladaju zajednički sa strankom Albanaca, upozoravaju da bi glas za opoziciju mogao da znači "povratak u mračno doba". Čini se da i mnogi evropski političari dele te strahove te su, poput nemačkog i luksemburškog ministra spoljnih poslova Masa i Aselborna, otvoreno dali podršku Zaevu. Jedini evropski političar koji je otvoreno podržao VMRO-DPMNE je mađarski premijer Viktor Orban.

Izbori u znaku pandemije

Pandemija je ionako predizbornu kampanju ograničila na TV propagandne poruke, društvene mreže i manje skupove a i tematski je uticala na međusobna optuživanja i svaljivanje krivice zbog najnovijeg porasta broja zaraženih. Izbori u Severnoj Makedoniji su, nakon Srbije i Hrvatske, treći u regionu koji se održavaju tokom pandemije i na jednim i na drugim je zabeležena rekordno niska izlaznost. Pročitajte još i: Korona na jugoistoku Evrope

Podaci Evropskog centra za sprečavanje i kontrolu širenja zaraze su u junu Severnu Makedoniju svrstavali među pet evropskih zemalja s najvišim brojem zaraza na 100.000 stanovnika. Iako broj novozaraženih u julu opada on je još uvek četiri puta viši od evropskog proseka. Političari i stručnjaci imaju problem da građane uvere da je izaći na glasanje - bezbedno. Neki stručnjaci ukazuju na to da izlazak do glasačkih kutija nije najveći rizik. "Za mene je veći rizik odlazak u šoping centre nego na birališta", rekao je za DW epidemiolog Aleksandar Stojanov. No, isto tako dodaje da je problem ponašanje građana pre i nakon samog glasanja. "Hoće li biti proslava, okupljanja, to je bitno", pita se ovaj stručnjak.

Očekivana niska izlaznost

Neki birači poput 33-godišnje ekonomistkinje iz Skoplja Ane Kimovske-Georgievske nisu uvereni u bezbednost. "Ja ne glasam, jer nisam uverena u to da će biti bezbedno", rekla je za DW. Ona je rekla da je glasala svaki put od punoletnosti ali da će sada ostati kod kuće. Odluci je možda doprinela i činjenica da je trudna. "Svi kažu: sigurno je. No kako mogu biti sigurna da su ovi ljudi u izbornoj komisiji u pravu", zaključuje.

Aktuelno ispitivanje javnog mnjenja Nacionalnog demokratskog instituta je pokazalo rastući broj onih koji neće izaći na izbore. Politikolog Arsovski veruje da će na izlaznost, osim straha od virusa, uticati i apatija građana kada je politika u pitanju. Ali, ipak smatra da eventualna snižena izlaznost neće dovesti u pitanje legitimnost ovih izbora.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama