Sepsa – potcenjena opasnost | Mozaik | DW | 15.09.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Sepsa – potcenjena opasnost

Sepsa ili trovanje krvi je bolest s kojom se bore i najsavremenije klinike. Problem je komplikovano postavljanje dijagnoze, i – loša higijena.

Rolf Tiel, bivši rudar, već sedam godina je na ambulantnoj rehabilitaciji. Zbog jedne nesreće na radnom mestu više puta mu je operisano rame. Nakon poslednje operacije 2007, najpre je sve izgledalo kako treba, a onda mu se stanje naglo pogoršalo: telo je kolabiralo, bubrezi otkazali – koma. Tipični simptomi sepse.

Rolf je imao sreću u nesreći jer se nalazio u bolnici gde je sepsa brzo dijagnostifikovana. Jer, najvažniji su sati posle pojave prvih simptoma: ako se sepsa odmah dijagnostifikuje, mogućnost preživljavanja je 80 odsto. Već posle šest sati šanse su svega 30 procenata. Samo u Nemačkoj svake godine od sepse oboli 60.000 osoba. Globalno se taj broj procenjuje na osam miliona.

Slabljenje imuniteta

16.04.2014 DW Fit und gesund Sepsis

Prvi sat je najvažniji

Sepsa ili trovanje krvi zapravo je jedan oblik infekcije. Uzročnici bolesti dolaze u krvotok i napadaju organe. Zdrav organizam se lako izbori s tim napadima, ali kod osoba s oslabljenim imunitetom, kod starijih pacijenata ili onih koji su upravo imali tešku operaciju, stanje je drugačije. Posebno su osetljivi pacijenti koji se nalaze na nekom dugotrajnom tretmanu kao što je recimo hemoterapija.

Problem kod sepse je što uzročnik bolesti ne napada jedan organ, nego se preko krvotoka proširi čitavim telom. „Najteže je prepoznati taj prelaz s jednog organa ili područja na čitavo telo“, kaže Frank Martin Brunkhorst sa univerzitetske klinike u Jeni. Taj stručnjak za sepsu opisuje kako je teško odmah prepoznati tragove nadolazećeg trovanja krvi. „U jednom trenutku je pacijent stabilan, samo s temperaturom, a potom ubrzo bunca i pada u komu. Potrebno je mnogo iskustva da bi se sepsa odmah prepoznala“, kaže Brunkhorst, a mnogi lekari hitne pomoći ne raspolažu takvim iskustvom.

Psihičke sposobnosti opadaju

Hirnaufnahme Uniklinik Leipzig Alzheimer Forschung

Moguće oštećenja mozga

Kako je kod Rolfa Tiela došlo do sepse, ne zna se. Možda je jedna od od brojnih injekcija koje je dobijao u rame bila nečista. Ili neka od transfuzija? Rolf je imao sreću. Ali, njegov život nije onakav kakav je bio pre sepse, između ostalog, jako brzo se umara. Osim telesnih tegoba, pacijenti koji su preživeli septički šok boluju i od psihičkih bolesti poput PTSP ili gubitka kognitivnih sposobnosti. „Mnoge pacijente možemo uporediti s pacijentima koji boluju od Alchajmerove bolesti. Sumnjamo da sepsa napada i neke ćelije u mozgu“, kaže Brunkhorst. To je primetio i Rolf Tiel koji se sve teže koncentriše: „U glavi više nisam kao pre. Osećam se deset godina starijim“.

Kriva higijena

Hygiene Krankenhaus

Najveći problem – higijena

Dve trećine svih slučajeva sepse izbije u nekoj bolnici. „Moderna medicina je u stanju da poboljša život. Ali, posle komplikovanih operacija često ostaju velike rane koje su idealno stanište za bakterije i uzročnike upala“, kaže Brunkhorst. On je svestan toga da se situacija s higijenom mora poboljšati.

„Dvadeset odsto svih oboljenja sepse možemo sprečiti boljom higijenom“, kaže taj stručnjak za sepsu. Pre svega je potrebno povećati stepen senzibilnosti kod medicinskog osoblja. Pomaže i redovno vakcinisanje protiv gripa. Ali onima koji su preživjeli sepsu najvažnija je dalja pomoć. Rolf Tiel pomoć dobija od Nemačkog udruženja za pomoć obolelima od sepse. „Oni su mi pomogli, recimo, prilikom odlaska psihijatru, što baš i nije bio jednostavan korak“, kaže Tiel. A i činjenica da je zbog sepse sa 43 godine morao invalidsku penziju je nešto s čim se morao suočiti i što nije bilo lako. I sve to zbog loše higijene.