Semestar u carstvu dinastije Kim

Semestar u inostranstvu je danas manje-više obveza svakog studenta koji drži do svoje akademske karijere. Na listi omiljenih odredišta su SAD, Nemačka ili Francuska. Ali šta ako se neko odluči da studira u Severnoj Koreji? Takvih individua je malo. U stvri, ako je verovati zvaničnim podacima, do sada je u Severnoj Koreji zabeležen samo jedan student sa Zapada koji je odlučio da na nekom od tamošnjih univerziteta prode semestar kao gost-student.

U Severnu Koreju „po kazni“

Britanac Alesandro Ford (18) u suštini nije znao šta bi sa svojom slobodnom godinom: putovanje Vijetnamom, dobrovoljni rad u Kolumbiji ili putovanje vozom kroz Evropu – samo su neke od opcija koje su se motale po glavi mladog Britanca. I tada mu je otac ubacio „bubu u uho“. „Ako se ubrzo ne odlučiš, poslaću te u Severnu Koreju“, zvučala je pretnja nestrpljivog oca. Ta pretnja nije bila izrečena tek tako. Ona je imla težinu zbog činjenice da su otac i sin Ford zaista neko vreme proveli u „zemlji iza gvozdene zavese“. Ford senior je na jedno poslovno putovanje po Severnoj Koreji poveo i sina koji se, dok je otac sedeo po beskonačno dugim sastancima, u zemlji bez interneta i kablovske televizije beskrajno dosađivao. Zato je pretnja boravkom u Severnoj Koreji zaista zvučala kao teška kazna za jednog tinejdžera sa Zapada. Ali „buba u uhu“ je ipak ostala i Alesandro se u jednom trenutku ipak zapitao: a zašto da ne?

Sve je drugačije, ali se navikneš

„Otac se tada raspitao kakve su mogućnosti i zaista, nakon nekoliko meseci provere, stigao je pozitivan odgovor iz severnokorejske ambsade“, priča Alesandro. Pozitivnu odluku on tumači željom vlasti u Severnoj Koreji da kroz razmenu studenata dođu do toliko potrebnog zapadnog iskustva koje je potrebno kadru koje kasnije radi u diplomatiji ili spoljnoj trgovini. Jer, uprkos medijskoj slici, Severna Koreja nije u potpunosti odsečena od spoljnog sveta. Međutim, kako izgleda studentska svakodnevica u zemlji gde je sve podređeno kultu partije i dragih, velikih i inih vođa. „Sve je drugačije: ljudi, atmosfera, ponašanje... Ipak, nakon nekog vremena se čovek navikne“, kaže Alesandro. Osim strogo planiranog dana i egzotičnih rituala poput svakodnevnog klanjanja skulpturi Kim Jong Ila i Kim Il Sunga, studentska svakodnevica u Pjongjangu se, na veliko Alesandrovo iznenađnj, ne razlikuje previše od studentskih svakodnevica širom sveta. Košarka, izleti, ispijanje piva i učenje. Ipak, ovog poslednjeg je u Severnoj Koreji malo više. „Severnokorejski studenti su neverovatni radoholičari. Nemoguće je s njima držati tempo“, kaže mladi Britanac.

„Koliko ja znam, nisu me prisluškivali, samo pratili“

Još jedna velika razlika: nema interneta. I sa još jednom odlikom života u Severnoj Koreji se Alesandro teško nosio: sveprisutnim zajedništvom. „Sve se radi kolektivno: sport, učenje, odlazak u saunu, opuštanje... Privatna sfera je potpuna nepoznanica za građane te zemlje“, seća se Alesandro. Iznenađujuća za njega i mnoge kojima je o svom severnokorejskom studentskom iskustvu pričao, jeste činjenica da mu nisu oduzeli mobilni telefon, da je mogao da telefonira sa inostranstvom „do mile volje“, a da ga, koliko mu je poznato, niko nije prisluškivao. „Količina telefoniranja zavisila je jedino od mog tankog studentskog budžeta“, zaključuje bivši severnokorejski brucoš. Ali 2,2 dolara po minuti i nije tako preterano s obzirom na to da je zvaničnom Pjongjangu potreban svaki konvertibilni dolar.

Otvaranje kroz pop-kulturu

Uprkos studentskoj idili, Alesandro je svestan da ono što je on, uz stalnu službenu pratnju, video i doživeo u Pjongjangu, nema veze sa severnokorejskom realnošću. Tokom obaveznih izleta na mesta koja su naravno povezana sa životom i delom dinastijskih vođa, student je prolazio kroz ruralna područja koja su pružal sasvim drugačiju sliku od upeglane prestonice. „Putevi su u katastrofalnom stanju i zgrade su oronule – potpuna suprotnost od prestonice“, priča Alesandro. Iako je izbegavao da razgovara o politici, Alesandro je uspeo da oseti da se u Severnoj Koreji nešto menja. Većina zapravo ne zna ništa ili zna sasvim malo o životu van Severne Koreje. Žeđ za informacijama o inostranstvu, pogotovo Zapadu, je velika. Kao i u mnogim slučajevima u istoriji, otvaranje ide preko muzike i pop-kulture. Kineska pa čak i muzika južnokorejskih pop-zvezda, polako, ali sigurno postaje deo svakodnevice.