Semestar u carstvu dinastije Kim | Mozaik | DW | 12.08.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Semestar u carstvu dinastije Kim

Severna Koreja još uvek privlači pažnju ostatka sveta kao jedna od poslednjih socijalističkih utopija. Većina tu egzotiku posmatra oprezno i iz daljine. Ali neki se odvaže na eksperiment…

Semestar u inostranstvu je danas manje-više obveza svakog studenta koji drži do svoje akademske karijere. Na listi omiljenih odredišta su SAD, Nemačka ili Francuska. Ali šta ako se neko odluči da studira u Severnoj Koreji? Takvih individua je malo. U stvri, ako je verovati zvaničnim podacima, do sada je u Severnoj Koreji zabeležen samo jedan student sa Zapada koji je odlučio da na nekom od tamošnjih univerziteta prode semestar kao gost-student.

U Severnu Koreju „po kazni“

Britanac Alesandro Ford (18) u suštini nije znao šta bi sa svojom slobodnom godinom: putovanje Vijetnamom, dobrovoljni rad u Kolumbiji ili putovanje vozom kroz Evropu – samo su neke od opcija koje su se motale po glavi mladog Britanca. I tada mu je otac ubacio „bubu u uho“. „Ako se ubrzo ne odlučiš, poslaću te u Severnu Koreju“, zvučala je pretnja nestrpljivog oca. Ta pretnja nije bila izrečena tek tako. Ona je imla težinu zbog činjenice da su otac i sin Ford zaista neko vreme proveli u „zemlji iza gvozdene zavese“. Ford senior je na jedno poslovno putovanje po Severnoj Koreji poveo i sina koji se, dok je otac sedeo po beskonačno dugim sastancima, u zemlji bez interneta i kablovske televizije beskrajno dosađivao. Zato je pretnja boravkom u Severnoj Koreji zaista zvučala kao teška kazna za jednog tinejdžera sa Zapada. Ali „buba u uhu“ je ipak ostala i Alesandro se u jednom trenutku ipak zapitao: a zašto da ne?

Alessandro Ford Skyline Pjöngjang Nordkorea

„Jedna od najvećih kulturoloških razlika je što se tamo sve radi zajednički“

Sve je drugačije, ali se navikneš

„Otac se tada raspitao kakve su mogućnosti i zaista, nakon nekoliko meseci provere, stigao je pozitivan odgovor iz severnokorejske ambsade“, priča Alesandro. Pozitivnu odluku on tumači željom vlasti u Severnoj Koreji da kroz razmenu studenata dođu do toliko potrebnog zapadnog iskustva koje je potrebno kadru koje kasnije radi u diplomatiji ili spoljnoj trgovini. Jer, uprkos medijskoj slici, Severna Koreja nije u potpunosti odsečena od spoljnog sveta. Međutim, kako izgleda studentska svakodnevica u zemlji gde je sve podređeno kultu partije i dragih, velikih i inih vođa. „Sve je drugačije: ljudi, atmosfera, ponašanje... Ipak, nakon nekog vremena se čovek navikne“, kaže Alesandro. Osim strogo planiranog dana i egzotičnih rituala poput svakodnevnog klanjanja skulpturi Kim Jong Ila i Kim Il Sunga, studentska svakodnevica u Pjongjangu se, na veliko Alesandrovo iznenađnj, ne razlikuje previše od studentskih svakodnevica širom sveta. Košarka, izleti, ispijanje piva i učenje. Ipak, ovog poslednjeg je u Severnoj Koreji malo više. „Severnokorejski studenti su neverovatni radoholičari. Nemoguće je s njima držati tempo“, kaže mladi Britanac.

„Koliko ja znam, nisu me prisluškivali, samo pratili“

Još jedna velika razlika: nema interneta. I sa još jednom odlikom života u Severnoj Koreji se Alesandro teško nosio: sveprisutnim zajedništvom. „Sve se radi kolektivno: sport, učenje, odlazak u saunu, opuštanje... Privatna sfera je potpuna nepoznanica za građane te zemlje“, seća se Alesandro. Iznenađujuća za njega i mnoge kojima je o svom severnokorejskom studentskom iskustvu pričao, jeste činjenica da mu nisu oduzeli mobilni telefon, da je mogao da telefonira sa inostranstvom „do mile volje“, a da ga, koliko mu je poznato, niko nije prisluškivao. „Količina telefoniranja zavisila je jedino od mog tankog studentskog budžeta“, zaključuje bivši severnokorejski brucoš. Ali 2,2 dolara po minuti i nije tako preterano s obzirom na to da je zvaničnom Pjongjangu potreban svaki konvertibilni dolar.

Alessandro Ford Inliner fahren Pjöngjang Nordkorea Austauschstudent

„Igrali smo fudbal i košarku, kartali se, pili pivo i gledali filmove“

Otvaranje kroz pop-kulturu

Uprkos studentskoj idili, Alesandro je svestan da ono što je on, uz stalnu službenu pratnju, video i doživeo u Pjongjangu, nema veze sa severnokorejskom realnošću. Tokom obaveznih izleta na mesta koja su naravno povezana sa životom i delom dinastijskih vođa, student je prolazio kroz ruralna područja koja su pružal sasvim drugačiju sliku od upeglane prestonice. „Putevi su u katastrofalnom stanju i zgrade su oronule – potpuna suprotnost od prestonice“, priča Alesandro. Iako je izbegavao da razgovara o politici, Alesandro je uspeo da oseti da se u Severnoj Koreji nešto menja. Većina zapravo ne zna ništa ili zna sasvim malo o životu van Severne Koreje. Žeđ za informacijama o inostranstvu, pogotovo Zapadu, je velika. Kao i u mnogim slučajevima u istoriji, otvaranje ide preko muzike i pop-kulture. Kineska pa čak i muzika južnokorejskih pop-zvezda, polako, ali sigurno postaje deo svakodnevice.

DW.COM