1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Seljaci ne mogu da žive od mleka

Saša Bojić31. maj 2016.

Farmeri koji drže krave muzare propadaju – zbog preniske cene ovog napitka. Ministar poljoprivrede Kristijan Šmit odlučio je da im pomogne sa sto miliona evra. To nije rešenje problema.

https://p.dw.com/p/1IxZ5
Christian Schmidt Milchgipfel Berlin Deutschland
Foto: picture-alliance/dpa/M.Gambarini

Tiringiše landescajtung (Vajmar): „U Nemačkoj dakle ima previše mleka. Tu ništa ne može da promeni ni pomoć države. Farmeri odustaju od posla, što je za žaljenje, ali se dešava i u drugim branšama. Izumiranje firmi će na kraju dovesti do situacije u kojoj će cene mleka ponovo porasti pa će preostale firme biti u stanju da normalno zarađuju.“

Rajn-cajtung (Koblenc): „Proteklih meseci je postalo jasno da ljudi koji žele da ostvare dobit neće da se obavezaju na zajednički kurs redukcije – dokle god ima pojedinaca koji profitiraju od suprotnog ponašanja. Ovo vrzino kolo bi nekako trebalo zaustaviti. Trebalo bi nagraditi one koji smanjuju proizvodnju kako bi smanjili preteranu ponudu na tržištu. Ali za to 100 miliona evra ni izdaleka nije dovoljno. I pored svega, farme će i dalje izumirati – jer i njihova efikasnost raste a svetsko tržište mleka je potpuno prezasićeno. Tu ni sledeći samit neće ništa promeniti.“

Folksštime (Magdeburg): „Nemački poljoprivrednici će dobiti 100 miliona evra kako bi preživeli u vreme drastičnog pada cene mleka. Novac će kratkoročno moći da pomogne nekim seljacima. Ali, verovanje da se sa nekoliko evra za nuždu može proći kroz krizu, pogrešno je. Jer, seljaci su – baš kao i mlekarska industrija i trgovinski lanci – i dalje učesnici na tržištu. Ponuda i potražnja određuju cenu. Za seljake je to problem. Jer, otkako su evropske kvote za proizvodnju mleka ukinute, količina mleka se povećala i smanjila cenu. Da bi se našlo trajno rešenje, potrebno je da seljaci i predstavnici mlekarske industrije sednu za sto i smisle model za formiranje cena koji će da amortizuje odstupanja na obe strane. Ali, i potrošači imaju reč: ako kupci u samoposlugama budu nagradili prodaju mleka po ovako niskim cenama, seljaci će biti bez šansi.“

Flensburger tageblat (Flensburg): „Gnev seljaka je razumljiv. Svi oni koji su trebali da zastupaju njihove interese na mlečnom samitu, morali su da ostanu pred vratima. Umesto toga, ministar Šmit radi zajedno baš sa onima koji su i prouzrokovali ovu krizu. Savez farmera i mlekarska industrija su svojim pričama o šansama na svetskom tržištu najpre podstakli proizvodnju. Nisu hteli da regulišu količine – na primer, degresivno postavljenim cenama. Sada, kada je sve pošlo kako ne treba, mlekarska industrija je prebacila loptu seljacima. Još gore: ona koristi krizu da bi fuzijama učvrstila svoj monopol i povećala zavisnost farmera.“

Fraje prese (Kemnic): „Propast mlekarske privrede je više od pročišćenja tržišta. Ona vodi u pitanje koliko se kod nas uopšte ceni vrednost životnih namirnica. Zanimljivo je da pad cena mleka dolazi baš u vreme značajno povećane potražnje za regionalnim proizvodima. A ta potražnja je pokušaj da se ekološka svest poveže sa modernim i brzim stilom života. Doduše, i konzumenti mleka imaju mogućnost izbora između jevtine standardne robe i bioloških proizvoda koji se seljacima više isplate. Ali to seljake ne štiti od propasti – dugoročne promene bi mogla da donese samo promena ponašanja kupaca.“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Kriza na tržištu mleka je mnogo više od priče o prevelikoj ponudi i premaloj potražnji. Ona pokazuje u kojoj meri slepo verovanje u rast može da dovede jednu zdravu privrednu granu do ivice egzistencije. Sada će garant svega morati da bude poreski obveznik. Najmanje 100 miliona evra bi trebalo da smanje patnje i stvore malo vremena da se uzme vazduh. Taj novac nije samo pomoć, već i obaveza: branša mora da smisli odgovor na pitanje kako dalje i kako postati otporniji na krizu.“

Nirnberger nahrihten (Nirnberg): „Odluka ministra poljoprivrede Šmita da ugroženim seljacima odmah pomogne sumom od 100 miliona evra je – pogrešna. S jedne strane, rizik i dalje snose seljaci koji dobijaju subvencije, a ne poreski obveznici. To što je tržište mleka sada stvarno postalo tržište, ispravno je. Koliko god to bilo tužno, nema garancija za ekonomsko preživljavanje firmi...“

Rajnpfalc (Ludvigshafen): „Ministar za poljoprivredu želi da pomogne seljacima sa 100 miliona evra. Nažalost, tu sumu će morati da podeli oko 70.000 seljaka. Najprostijom računicom se dobija suma od 1429 evra po seljaku. To sada neko hoće da proglasi za pomoć... U osnovi postoje samo dva načina da seljaci dobiju više novca. Prvi način podrazumeva da je u fokusu samo tržište, to jest, potrošači i trgovinski lanci, ali i mlekarska industrija, plaćaju seljacima veću sumu po litru mleka – mleko postaje skuplje. Druga mogućnost je da se politika pobrine da se količina proizvedenog mleka smanji. Ali sve to funkcioniše samo na evropskom nivou. A Evropska unija je u aprilu 2015. ukinula kvote za proizvodnju mleka.“