Sećanje na nerasvetljene zločine | Politika | DW | 26.10.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Sećanje na nerasvetljene zločine

Potpredsednik Federacije BiH Svetozar Pudarić i šef misije OEBS, Džonatan Murodali su počast civilnim žrtvama na lokalitetu Kazani. Tumačenja o ratnim događajima na ovoj lokaciji i danas su različita.

„Sarajevo je uvek bilo 'budno' i ovde postoji nesporan konsenzus da je na Kazanima počinjen ratni zločin, te ko ga je počinio i nad kim ga je počinio“, rekao je potpredsednik Federacije BiH Svetozar Pudarić, koji je u nedelju, 26. oktobra položio cveće kod jame Kazani na Trebeviću. Pudarić je izrazio nadu da će „proceduralni razlozi“ koji koče njegovu inicijativu za izgradnju spomen obeležja na ovoj lokaciji ubrzo biti otklonjeni i da će odavanje počasti žrtvama postati normalan odnos svih naroda u Bosni i Hercegovini.

Ratni događaji na lokaciji Kazani i danas su predmet raznih rasprava, a sve činjenice o onome što se događalo u ovom delu zone odgovornosti 10. brdske brigade bivše Armije Republike BiH još nisu utvrđene. Jedan deo pripadnika 10. brdske brigade bivše Armije Republike BiH, predvođen komandantom brigade Mušanom Topalovićem Cacom, od proleća 1992. do jeseni 1993. bio je van kontrole legalnih vojnih organa BiH i u blokiranom Sarajevu vodio je svoj rat i protiv civila Srba i Hrvata, kaže za DW, Đuro Kozar, jedan od retkih novinara koji je i tokom rata pisao i govorio o događajima na ovoj lokaciji. „Vođeni nacionalističkom mržnjom provaljivali su u njihove stanove i pljačkali, odvodili nevine ljude, mučili ih, zatim ubijali i bacali u provaliju Kazane na Trebeviću. U tome im se niko nije suprotstavljao. Oni su sijali strah i među Bošnjacima, jer su i njih po gradu nezakonito hapsili i odvodili na kopanje rovova, na prvu liniju“, priča Kozar.

Ko su bile Cacine žrtve?

Kazani - Verbrechen an Serben in BiH

Pudarić i Mur

Zločini na Kazanima počinjeni su tokom 1992. i 1993. godine, ali javnost u to vreme nije znala šta se dešava. Prema jednim izvorima, vojno-politički vrh BiH nije znao za zločine nad civilima u zoni odgovornosti 10. brdske brigade sve do decembra 1993. godine. Naš sagovornik, međutim, tvrdi da su bošnjački članovi Predsedništva BiH znali za zločine na koje su reagovali tek 1993. godine. „U decembru 1993. godine sa Cacinom grupom izvršen je konačni obračun. Mušan Topalović Caco je uhapšen i ubijen, navodno pri pokušaju bekstva, što je nekome bio odgovarajući epilog, jer da je ostao živ o mogo čemu bi progovorio, a to je tadašnja vlast u BiH pošto-poto htela izbeći“, kaže Kozar.

Međutim, žrtve Mušana Topalovića Cace i odmetnutog dela 10. brdske brigade nisu bili samo Srbi i Hrvati. Članovi Udruženja za društvena istraživanja i komunikacije, koji su u subotu (25.10.) ispred sarajevske Katedrale Srca Isusova odali počast civilima ubijenim u zoni odgovornosti 10. brdske brigade, u svom saopštenju navode da su „Mušan Topalović Caco i njegovi vojnici ubijali i srpske i hrvatske i bošnjačke civile“. „Slaviti ovog zločinca kao ratnog heroja predstavlja uvredu svim žrtvama i njihovim porodicama, ali i ljudima koji su branili Grad Sarajevo“, ističe se u saopštenju.

Tačan broj ubijenih na Kazanima nije zvanično utvrđen. Direktor istraživačko-dokumentacijskog centra Mirsad Tokača kaže da se zločini počinjeni na ovoj lokaciji „apsolutno ne mogu vezati samo za jednu etničku ili versku grupu“. „Žrtve na toj lokaciji bili su ljudi različite nacionalnosti, Sarajlije, koje je Topalović na razne načine hapsio i neke ubijao na toj lokaciji. Danas se vrlo često može čuti da su gore ubijani samo Srbi. To jednostavno nije tačno. Nekoliko desetina ljudi koji su gore likvidirani pripadali su raznim narodima koji su živeli na teritoriji grada Sarajeva, odnosno na onom delu gde je 'operisao' Mušan Topalović Caco, i ti zločini nisu bili etnički ili verski motivisani. To je bio rezultat kriminalnih radnji jedne grupe ljudi na čelu sa Mušanom Topalovićem Cacom“, kaže Tokača za DW.

Neefikasno pravosuđe

Kazani - Verbrechen an Serben in BiH

Kazani

„Kazani su samo jedan od primera kako se zločin može izvršiti iz mržnje prema ljudima druge nacionalne pripadnosti. Mnogi zločini su tokom rata počinjeni u BiH upravo iz ovih pobuda. Zbog toga je pobeda nad prejakim osećajem nacije unutar sebe, a zatim nacionalizma jedno od ključnih rešenja za budućnost ove zemlje i zajednički život naroda i građana na ovim prostorima“, kaže jedan od osnivača Srpskog građanskog veća, Sretko Radišić.

Radišić nije zadovoljan procesuiranjem zločina počinjenim nad civilima u zoni odgovornosti 10. brdske brigade bivše Armije BiH. „Procesuiranje zločina pa i u slučaju Kazana relativizuje ono što je nesporno bilo svirepo delo i zločin nad jednim brojem građana Sarajeva koji su stradali samo zato što su bili Srbi po nacionalnosti. Stradanje Srba u Kazanima, Bošnjaka na Korićanskim stjenama i Tomašici, Hrvata u Grabovici, navodim samo neke od brojnih primera, su sinonimi zla kojih je nažalost bilo mnogo više nego dobrih dela. Kada se govori o procesuiranju zločina ne možemo nažalost govoriti o efikasnosti pravosuđa. Od toga da je počinitelj apsolutno identifikovan, u procesu se gube mnoge činjenice, svedoci postaju nemi i slepi, žive u strahu i sve se postepeno relativizuje. Kako u slučaju Kazana, tako i u mnogim drugim primerima“, kaže Radišić.

Đuro Kozar tvrdi da su Cacini saučesnici optuženi, i da su im nakon suđenja u Vojnom sudu u Sarajevu izrečene „minimalne kazne“. „Ali ne za ubistva i saučesništvo, nego za pomaganje u izvršenju zločina i neprijavljivanje zločina. Pratio sam prvo takvo suđenje grupi od 14 optuženih i to je bila farsa, jer su se oni ponašali ne kao optuženi nego kao žrtve i kvazi-heroji. Na kraju su dobili ukupno 37 godina zatvora, a da niko osim pritvora nije izdržao zatvorsku kaznu. Sudska farsa i dan-danas traje, budući da optuženom Samiru Bejtiću, koji je dugo bio u bekstvu, i nakon tri suđenja još nije izrečena pravosnažna presuda“, ističe Kozar.

Kazani - Verbrechen an Serben in BiH

Polaganje cveća

Suočavanje sa istinom je neminovnost

„Pravde za žrtve nema, rehabilitacije za njihove najrođenije takođe“, kaže Sretko Radišić. „Njima na dan kada se svirepi zločin dogodio možemo samo iskazati najdublje poštovanje i priznanje i u ime svih nedužno stradalih zaželeti da se zlodela zbog nacionalne mržnje i netrpeljivosti više nikad ne ponove. Suočavanje sa istinom je neminovnost. U ime vere u bolju budućnost u jedinoj našoj domovini BiH praštati moramo, ali zaboraviti ne smemo da se ne bi ponovilo. Zato ostaje dužno sećanje na Kazane i mnoga druga stratišta“, kaže Radišić.

Mušan Topalović Caco ukopan je na šehidskom mezarju „Kovači“, u blizini mezara prvog predsednika Predsjedništva BiH Alije Izetbegovića. Dženazi Mušana Topalovića prisustvovalo je oko 10.000 ljudi.

Reklama