Sećanje na „crnu tačku savremene istorije“ | Evropa | DW | 10.07.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Komemoracija

Sećanje na „crnu tačku savremene istorije“

Pri komemoraciji povodom godišnjice pokolja u Srebrenici, u berlinskoj spomen-crkvi su nemački i bosanski govornici bili složni: taj genocid u Bosni i Hercegovini ne sme pasti u zaborav, niti se sme ponoviti.

Red pred spomen-crkvom Cara Vilhelma u berlinskoj četvrti Šarlotenburg je kratak: umesto inače raspoloživih 1.000 mesta, u novogradnji pored ruševine tornja crkve razorene u Drugom svetskom ratu organizatori komemoracije „25 godina Srebrenice – spomen koji podseća na čovečnost“ – udruženje „Islamski kulturni centar Bosanaca u Berlinu“ i ambasada Bosne i Hercegovine su na raspolaganje stavili samo stotinak mesta za sedenje.

„Zbog korone će sve priredbe povodom Srebrenice ove godine biti sasvim drugačije nego inače“, objašnjava novinarka stanice RBB i dugogodišnja saradnica DW Begzada Kilian koja je i vodila komemoraciju. To važi i za centralnu manifestaciju u samom gradiću na istoku Bosne i Hercegovine gde se u julu 1995. dogodio najgori zločin u Evropi nakon Drugog svetskog rata.

-pročitajte još: Žrtve genocida „osuđene na patnju“

U Srebrenici su jedinice vojske Republike Srpske, samo nekoliko meseci pre prekida borbi u Bosni i Hercegovini, pobile više od 8.000 muslimanskih mladića i muškaraca. Međunarodni sudovi su u međuvremenu više puta to proglasili genocidom nad muslimanskim narodom, odnosno Bošnjacima.

„Ne mogu moje žrtve da prepustim zaboravu“

U unutrašnjosti crkve je tiho. Glas Begzade Kilian odjekuje prostorom u kojem su stolice postavljene na razmak od metar i po. Svetlost u crkvi je plavkasta od preko 20.000 stakala njenih prozora. Pod velikim Hristom na zidu je fotografija berlinskog fotografa poreklom iz Sarajeva Nihada Nine Pušije. Prikazuje staru Bosanku koja drži ruke pred licem kako bi sakrila suze.

Fotografija Nine Pušije uplakane Bosanke sve govori...

Fotografija Nine Pušije uplakane Bosanke sve govori...

O žalosti je reč u govoru Hedije Krdžić koja se obraća nakon pozdrava župnika Karstena Bolca. „U julu 1995. sam izgubila mog muža Benjamina, mog oca i nebrojene rođake i prijatelje“, kaže Bosanka koja živi u Berlinu. Ona je svedočila i pred tribunalom za ratne zločine UN.

„Polako je moj život u Berlinu duži nego moj u Bosni, ali mog Benjamina ne mogu da prepustim zaboravu, baš kao ni mog oca i sve druge nedužne žrtve. Hvala što održavate u životu to sećanje na genocid“, rekla je Hedija Krdžić.

-pročitajte još: Srbija: budućnost reči genocid

Od mladih sve zavisi

Taj „izraz pijeteta“ pred žrtvama Srebrenice je u ovoj spomen-crkvi istakla i ambasadorka Bosne i Hercegovine u Nemačkoj Jadranka Vinbov Negodić. I ta berlinska crkva je „spomenik na ratna razaranja, ali i sama njena obnova je bila promovisanje ideje mira“.

Spomen-crkvu Cara Vilhelma su, petnaestak godina nakon Drugog svetskog rata, zajednički zamislili kao simbol pomirenja jedan nemački arhitekta i jedan francuski staklarski umetnik. U njoj se svakog petka redovno održava i molitva za mir Koventrija koja je nastala u ruševinama katedrale koju su u tom engleskom gradu razorile nemačke bombe.

Baš kao i ruševina ove berlinske crkve pored koje je stvorena spomen-crkva: stravična prošlost se ne može promeniti, ali na nama je da od nje nešto naučimo

Baš kao i ruševina ove berlinske crkve pored koje je stvorena spomen-crkva: stravična prošlost se ne može promeniti, ali na nama je da od nje nešto naučimo

Ambasadorka citira španskog filozofa Dđordđa Santajana: „Onaj ko zaboravlja prošlost, prisiljen je da je ponovi“. I pre svega podseća i obraća se mladima, baš kao i nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer u svom govoru povodom 75. godišnjice završetka Drugog svetskog rata: „Na vama je! Vi ste ti koji morate nositi u budućnost pouku ovog užasnog rata!“ Isto važi i za Srebrenicu.

„Teško je uopšte priznati postojanje zla“

Takođe prisutan hrvatski član predsedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić upozorio je da mesto sećanja nije samo ova spomen-crkva, već i trg Brajtšajdplac na kojem stoji: „Moramo na ovom mestu da se setimo i žrtava užasnog terorističkog napada na Božićni vašar u kojem je pre četiri godine ubijeno dvanaest ljudi.“

-pročitajte još: 25. godišnjica genocida u Srebrenici uz mere protiv pandemije

Takav zločin neko ko je iz Bosne i Hercegovine ne može da propusti a da ne spomene: „Mi smo na sopstvenoj koži doživeli ludilo i mržnju krajem prošlog veka.“ Nije lako priznati zlo kao objektivnu mogućnost. Nije ni jednostavno sećati se zla. Ali, to je neophodno.

„Srebrenica je crna taćka savremene istorije Evrope, mrlja na savesti najšireg dela razvijenog sveta i civilizacije“, istakao je Komšić. Potrebno je partnerstvo koje počiva na zajedničkom interesu za mir kako bi se prekinuo lanac patnji koji se proteže kroz istoriju Evrope i Bosne.“

„Tako nešto se više nikad ne smije dogoditi“

„Tako nešto se više nikad ne smije dogoditi“

I Hitler je slavio u grobu

Jan Didrihsen, predsednik Društva za ugrožene narode (GfbV) je u svom govoru dao prostor deci rata iz Bosne i Hercegovine koja su apelovala na međunarodnu zajednicu i Ujedinjene nacije da konačno sprovedu Konvenciju za zaštitu mladih. A Meho Travljanin, predsednik udruženja Islamskog kulturnog centra Bošnjaka u Berlinu, citirao je Mareka Edelmana, poslednjeg preživelog člana pokreta otpora Varšavskog geta. On je nakon Srebrenice rekao: „Evropa nije ništa naučila od holokausta, Bosna je posthumna pobeda Hitlera.“ „Tako nešto se više nikad ne sme dogoditi“, upozorava Travljanin. „Ne u našoj Evropi kako je mi shvatamo: šarenoj, otvorenoj i raznolikoj.“

-pročitajte još: Virus poricanja opasniji od mikrobioloških virusa

U publici su aplaudirali, pored sasvim običnih Berlinaca sa i bez veza s Bosnom i Hercegovinom, i Kristijan Švarc-Šiling, bivši nemački ministar i 2006/2007. visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini. Prisutan je bio i stručnjak za Balkan nemačkih demohrišćanskih Mihael Brand.

Na kraju komemoracije koja je trajala 90 minuta su župnik Bolc i imam Aldin efendija Kusur pozvali na zajedničku molitvu. Zajedno su zatražili da se nešto nauči iz Srebrenice. Da se ljudi ne smeju mrzeti i pre svega, ne smeju međusobno ubijati. Već da zavlada mir.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android