SDA na prekretnici: dekonstrukcija etničkog principa? | Politika | DW | 04.12.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

SDA na prekretnici: dekonstrukcija etničkog principa?

Korupcija, afere, autokratija, nepotizam… To su uzroci sukoba unutar SDA. Slabljenje ili pad Izetbegovićeve stranke, kako ocenjuju analitičari, moglo bi dovede do slabljenja ili pada Čovićeve HDZ BiH ili Dodikovog SNSD.

Stranka demokratske akcije (SDA) suočava se sa ozbiljnim unutrašnjim previranjima, a sve je kulminiralo lošim rezultatima na lokalnim izborima u Sarajevu. Tu partiju već duže vreme pogađa i osipanje kadrova. Aljoša Čampara (aktuelni ministar unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo), Elmedin Konaković (lider stranke Narod i pravda), Senad Šepić (predsednik Nezavisnog bloka) – to su neki od uticajnih kadrova koji su napustili SDA ili su isključeni iz stranke. Zajednička im je kritika na račun predsednika SDA Bakira Izetbegovića i njegove supruge Sebije Izetbegović, inače potpredsednice Kantonalnog odbora SDA u Sarajevu i direktorke Kliničkog centra u glavnom gradu BiH.

-pročitajte još: Dodikova većina se topi

Nakon poraza SDA na lokalnim izborima u Sarajevu, Aljoša Čampara je izjavio da bi „Bakir i Sebija Izetbegović trebalo da podnesu ostavke“. Senad Šepić prognozira da će iz SDA otići i Denis Zvizdić, predsednik Predstavničkog doma Parlamenta BiH, i Semir Efendić, načelnik opštine Novi grad-Sarajevo, te da će „udružena opozicija“ na opštim izborima 2020. godine pobediti SDA „koju su Bakir i Sebija nepovratno uništili“.

Sabija Izetbegović, supruga Bakira Izetbegovića, na izborima u novembru

Sabija Izetbegović, supruga Bakira Izetbegovića, na izborima u novembru

Turbulencije unutar SDA nisu nova pojava. Težak udarac stranka je pretrpela još 1996. godine, kada je SDA napustio Haris Silajdžić, kasnije osnivač i lider Stranke za BiH.

Ni nakon smrti osnivača i predsednika SDA Alije Izetbegovića 2003. godine, nije bilo lako obezbediti unutarstranačku koheziju. „U tome je uspeo Sulejman Tihić (1951-2014) koji je na poziciji šefa SDA nasledio Aliju i na stranačkom kongresu pobedio Bakira Izetbegovića, a potom ga nominovao za člana Predsedništva BiH. To je bila odluka koja je stabilizovala odnose u SDA“, ocenjuje politički analitičar Emir Habul.

Istorija političkih pokreta pokazuje da birači ne vole kada lideri u politiku uvlače familiju. To je potvrdila i kriza u SDA uoči opštih izbora 2018. godine. „Denis Zvizdić je imao podršku za kandidaturu u više od 90 opštinskih organizacija, pa se očekivalo da će on biti kandidat stranke za člana Predsedništva BiH. Tada u igru ulazi supruga predsednika (Sebija Izetbegović) sa nekoliko nominacija i Zvizdić odustaje. Na kraju je kandidat bio Šefik Džaferović“, podseća Habul.

SDA – od Alije, do Bakira

Sagovornik DW napominje da je u vreme vladavine Alije Izetbegovića, vrh SDA imao čvrste „trostruke temelje“. „To su bili Alijini zatvorski drugovi iz 1983. godine, u javnosti percipirani kao žrtve, Mladi muslimani i džemati, odnosno struktura Islamske zajednice BiH. Sada su prilike promenjene. Oko Alijinog sina Bakira ostalo je veoma malo kadrova koji imaju težinu u javnosti, a jake ličnosti više ne prilaze SDA“, kaže Habul.

Alija Izetbegović (1925-2003), osnivač Stranke demokratske akcije

Alija Izetbegović (1925-2003), osnivač Stranke demokratske akcije

Afere su mnogo koštale SDA, posebno „afera Sarajlić“ u kojoj je, umesto „mladog, ambicioznog i sposobnog“ Semira Efendića, favorizovan Fikret Prevljak, kandidat SDA za načelnika opštine Ilidža. Prevljakova „bahata“ izborna kampanja nije naišla na razumevanje među sarajevskim biračima. „Efendić je još u SDA, ali je već izborio punu autonomiju u odnosu na organe stranke i lidera“, tvrdi Habul.

Pomirljive poruke Bakira Izetbegovića

SDA je izgubila i koalicioni kapacitet, još od problematičnih odnosa sa Savezom za bolju budućnost BiH (SBB BiH) „koji se kreću na liniji od zagrljaja, do ringa“. Bakir Izetbegović je imao problema sa „lojalnim kadrovima“ – Asimom Sarajlićem, Fikretom Prevljakom, Abdulahom Skakom koji se nisu uspešno suprotstavili „odbeglom kadru SDA“ Elmedinu Konakoviću. „Konaković je s viškom ambicija na opštim izborima u skupštini Kantona Sarajevo 2018. godine uzeo osam mandata, dok je na lokalnim izborima ove godine dodatno ojačao i oslabio SDA“, kaže Habul.

Iz SDA poslednjih dana stižu „pomirljive“ poruke, barem kada je reč o Denisu Zvizdiću. Lider SDA Bakir Izetbegović rekao je da bi trebalo okončati sukob njega i Zvizdića. Potvrdio je da je „bilo teških reči“, ali da je on „uvek za pomirenje“. „Radili smo analize i želimo da uspostavimo dijagnozu stanja, da donesemo važne odluke, da vidimo gde se radilo dobro, a gde loše. Želimo da popravljamo stvari... Nikada nisam za to da ugledni i sposobni ljudi napuštaju SDA. Pogrešan je pristup da SDA namerava nešto protiv Zvizdića“, rekao je Izetbegović.

Denis Zvizdić i Angela Merkel u Berlinu 2018.

Denis Zvizdić i Angela Merkel u Berlinu 2018.

Početak dekonstrukcije etničkog principa?

Autokratski model vođenja stranke, pre ili kasnije, neminovno dovodi do unutrašnje pobune, ocenjuje politički analitičar Ibrahim Prohić. On naglašava da „SDA nikada nije bila slabija u političkom polju“ i da su već spomenuti kadrovi odlaskom iz stranke „trasirali put“ i Denisu Zvizdiću. A ako se Zvizdić odluči za ostanak u SDA, biće „politički marginalac i moralni invalid“, ocenjuje Prohić.

„Ako Zvizdić napusti SDA, biće to najveći udar na stranku posle slučaja Silajdžić. SDA čuva matricu etničkog predstavljanja jače nego druge dve tzv. nacionalne stranke (HDZ BiH Dragana Čovića i SNSD Milorada Dodika). Detroniziranjem SDA može početi proces dekonstrukcije etničkog principa u političkom predstavljanju, dakle, i slabljenje ili pad HDZ i SNSD. Bio bi to uslov za normalizaciju stanja u BiH. U tom procesu je važan i faktor međunarodne zajednice, jer bi sadejstvo unutrašnjeg i spoljnog faktora mogla da bude dobitna formula za BiH, njenu stabilnost i razvoj“, kaže Prohić.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama