Savez iz koristi | Izbor iz štampe | DW | 09.04.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Savez iz koristi

Sastanak predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana i Rusije Vladimira Vladimiroviča Putina u Moskvi privukao je pažnju nemačkih medija, između ostalog i zato što Turska kao članica NATO kupuje rusko oružje.

I pored žestoke kritike iz SAD, Turska namerava da kupi ruske oružane sisteme. „To je naše suvereno pravo“, rekao je predsednik Redžep Tajip Erdogan nakon sastanka sa svojim ruskim kolegom Vladimirom Putinom u Moskvi. „Niko ne može da zahteva da se toga odreknemo“.

Erdogan je rekao da već postoji red vožnje kada je reč o toj kupovini. Kaže i da će isporuka odbrambenih raketa početi u julu. Isplate Rusiji su već u toku. Prema ruskoj agenciji Interfaks, četiri protivvazdušna sistema tipa S-400 trebalo bi da koštaju oko 2,2 milijarde evra.

„Ovi planovi su se pobrinuli za zategnut odnos u NATO“, piše tabloid Bild: „Shodno tome, na dnevnom redu su prema navodima Kremlja bili i drugi obećavajući projekti u kojima bi Rusija mogla da snabdeva Tursku modernim oružjem. Ovo je već treća poseta Erdogana Rusiji od početka godine“.

Javni servis ARD je na internet-portalu dnevnika Tagesšau takođe utvrdio da je se „Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan sastaju već treći put ove godine. I ponovo su predsednik Rusije i Turske odvojili mnogo vremena za to. To su dva muškarca koji – i pored toga što se tako nazivaju – zasad neće postati prijatelji. Dva predsednika, međutim, trenutno duvaju u istu tikvu jer imaju zajedničke interese. To su ekonomski interesi, baš kao i politički i geostrateški“.

„Ruski predsednik je pohvalio to što je rusko-turska saradnja na planu energije u međuvremenu dobila strateški karakter. Rusija je najveći isporučilac zemnog gasa u Tursku. Prošle godine smo izvezli 24 milijarde kubnih metara, rekao je Putin. Stavljanje gasovoda u pogon će unaprediti isporuke gasa ruskim potrošačima. I ne samo to. Preko gasovoda će gas dugoročno biti dalje sprovođen u Jugoistočnu Evropu. Za Moskvu je ta ruta još jedna alternativa za tranzit gasa preko Ukrajine – i mogućnost da ostvari veći politički uticaj u zemljama kao što su Bugarska, Mađarska ili Srbija“, piše Tagesšau između ostalog u podužem tekstu koji završava rečima: „Iako su danas stalno isticane zajedničke stvari: obe strane imaju u vidu u prvoj liniji svoje interese. To je, i ostaće tako, pre svega savez iz koristi“.

Osim informacija o ovom sastanku, bečki Standard je podsetio da je „Sirija ishodište i krajnja tačka odnosa dve zemlje. Tamo je pre dve godine počeo veliki raskol – kada je ruski vojni mlaznjak oboren jer ga je pogodio jedan turski vojni avion. Razdvajanje sfera uticaja u Siriji je naposletku dovelo do (teške) alijanse dve hegemonijalne sile u regionu. Turska cilja na Sever, deo zemlje pretežno naseljen Kurdima, dok Rusija hoće da u čitavoj Siriji cementira vladavinu svog protežea Bašara al Asada.“

„Kremlj je u prvi plan stavio ekonomske teme. Pored gradnje nuklearne elektrane Akuju, koja će biti završena 2023, i gasovoda Turski tok, koji bi trebalo da počne s radom već krajem godine, Putin je predložio i širenje vojne saradnje. Tu ima mnogo potencijala, rekao je šef Kremlja. Pri tome je već i sadašnji dil dve zemlje sporan. Turska kupovina ruskih protivvazdušnih raketa tipa S-400 provocirala je spor u NATO. Vašington je reagujući zapretio Ankari da neće prodavati Turskoj avione F-35“, piše bečki Standard.

Priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android