Sasoli: EU mora da održi obećanje Balkanu | Evropa | DW | 06.06.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

region

Sasoli: EU mora da održi obećanje Balkanu

Proširenje EU na Zapadni Balkan doprinosi stabilnom, bogatom i mirnom kontinentu, rekao je u razgovoru za nemačke novine David Sasoli, predsednik Evropskog parlamenta.

Italijanski socijaldemokrata Sasoli podseća EU na obećanje

Italijanski socijaldemokrata Sasoli podseća EU na obećanje

Predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli zalaže se za prijem Srbije i ostalih zemalja takozvanog Zapadnog Balkana u Evropsku uniju.

„Proširenje može i regionu i celoj Evropi da donese ogromne prednosti jer doprinosi obezbeđivanju stabilnog, bogatog i mirnog kontinenta“, rekao je Sasoli nemačkoj Funke medijskoj grupi u okviru koje izlazi brojni dnevni listovi.

Kako je naglasio italijanski socijaldemokrata, tempo pristupanja zavisi od ispunjavanja pristupnih kriterijuma. „U svakoj od ovih zemalja još moraju biti dovršene reforme“, rekao je Sasoli, i dodao da Evropska unija mora da održi obećanje i prizna napretke.

Crna Gora je kandidat za ulazak u EU od 2010, a Srbija od 2012. godine. To su jedine dve zemlje koje uopšte vode zvanične pregovore. Albanija i Severna Makedonija imaju status kandidata dok BiH i Kosovo još nisu zvanični kandidati.

Često se podseća na „obećanje“ koje je EU dala balkanskim državama na konferenciji u Solunu 2003. godine. Tada je rečeno da EU nije potpuna bez Balkana. Ulazak Slovenije je tada već bio gotova stvar, usledio je prijem Rumunije, Bugarske i, na posletku, Hrvatske.

Blokade bez kraja

Nemačka novinska agencija dpa podseća da na niz blokada pristupnog procesa, recimo na bugarsko ometanje Severne Makedonije zbog navodne „krađe istorije“.

„Ta situacija je problematična jer balkanske države vrbuju i zemlje poput Rusije, Kine i Turske“, ocenjuje agencija. „Spori napredak u poboljšanju veza sa EU zato može voditi tome da se zanemaruju reforme na polju demokratije i vladavine prava koje zahteva Brisel.“

„Kao problematično posebno važi što balkanske države leže usred EU i graniče se sa članicama poput Grčke, Bugarske, Rumunije, Mađarske i Hrvatske“, zaključuje dpa.

nr (fmg, dpa)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu

DW.COM