Sarkozijev paket - najveći

Oštro i bez oklevanja - to je moto skoro svih zemalja članica EU u borbi protiv ekonomske krize. Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Španija, sve privredno razvijene zemlje osim Italije nude više desetina milijardi evra, kako bi sprečile dalju recesiju. Predsedavajući EU, češki premijer Mirek Topolanek je svodeći bilans pre nedelju dana rekao da je zadovoljan razvojem situacije. „Većina zemalja je izradila paket mera za podsticanje privrednog rasta ili je u toku priprema takvih paketa .“

Po 1,5 odsto

Zemlje članice EU nameravaju da ulože 200 milijardi evra u obnovu privrede. To znači da svaka zemlja učestvuje sa 1,5 odsto društvenog proizvoda. Pored toga, Brisel planira da uloži dodatnih pet milijardi evra iz sopstvenog paketa mera.

Kritike na račun Francuske i Španije

Francuski predsednik Nikola Sarkozi je već u decembru odobrio finansijski najveći paket mera. Sa novih 26 milijardi evra Pariz želi da spreči kompletan krah automobilske i građevinske industrije. Sarkozi je obećao i milijarde evra za pomoć socijalno ugroženima. U međuvremenu su se pojavile sumnje da Sarkozi vodi računa isključivo o sopstvenim ciljevima. Premijer Fransoa Filon je zbog toga morao da se pravda u Briselu. „Ukoliko naši planovi za oživljavanje privrede doprinose harmonizaciji, onda smo tu.“

I Španija se, sa svojim programom, našla na meti kritike, iako su paketom mera od 11 milijardi evra ispunjena očekivanja. Ali i u ovom slučaju je pomoć upućena domaćoj privredi sumnjiva. Kritičari smatraju da je pomoć španskim proizvođačima suviše jednostrana. Velika Britanija nema ovih problema. Vlada u Londonu se odlučila za drugačiji korak. Naime, od početka godine je privremeno smanjen porez na promet za 2,5 odsto. Međutim, britanska privreda još se nije oporavila.