Sarajevski kafići u rukama ofšor-kompanija | Politika | DW | 11.04.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Sarajevski kafići u rukama ofšor-kompanija

Cunami zbog afere „Panamski papiri“ još nije zapljusnuo BiH. Ipak, varaju se oni koji misle da tzv. ofšor-kompanije, za koje se ne zna ko im je vlasnik, nisu aktivne u BiH, tvrdi ekonomski analitičar Eldar Dizdarević.

Dojče vele: Gospodine Dizdareviću, verujete li da će kroz aferu „Panamski papiri“ izaći na videlo i podaci za neke ofšor-kompanije koje deluju u Bosni i Hercegovini?

Eldar Dizdarević: Pre svega treba naglasiti činjenicu da je afera „Panamski papiri“ samo kap vode u okeanu. Procurili su podaci iz jedne advokatske firma od stotinu, možda i hiljadu takvih u Panami, a to je jedna od stotinak država u svetu u kojima se može osnovati ofšor-kompanija. Znači da čak i ako nema građana BiH u samim „Panamskim papirima“, to ne znači da oni nisu aktivni kroz neke ofšor-kompanije koje se u njima ne spominju.

Samo posedovanje ofšor-kompanije nije ilegalno. Zbog čega onda taj slučaj privlači toliku pažnju javnosti?

Tačno, posedovanje ofšor-kompanije nije ilegalno. Ipak, čitav način poslovanja koji se odvija preko tih kompanija je, to naglašavam pod znacima navoda, „legalni način izbegavanja plaćanja poreza“. Znači, ako neko u nekoj zemlji ima registrovanu ofšor-kompaniju, on, prema zakonima te zemlje, ne mora da plaća porez ako ne posluje na njenoj teritoriji. Njega za plaćanje poreza može da tereti samo zemlja odakle on dolazi, a praktično je nemoguće da saznate ko je taj ko je vlasnik ofšor-kompanije. Jedini način je da procure informacije iz neke advokatske firme koja je i posredovala prilikom osnivanja, što upravo dešava u aferi „Panamski papiri“. Javnosti su poznata samo imena advokata-posrednika, ali ne i imena onih koji su skriveni iza svega toga. Zbog toga je ta afera toliko i značajna jer je ovo prvi put da se saznaju imena pravih vlasnika tih kompanija.

Bosnien und Herzegowina Journalist und Wirtschaftsexperte Eldar Dizdarevic

Eldar Dizdarević

Kako uopšte funkcioniše taj sistem uz čiju pomoć se izbegava plaćanje poreza?

Princip je jednostavan. Na primer postoji kompanija A iz Bosne i Hercegovine. Ona, na primer, osnuje u Panami ofšor-kompaniju B. Prema zakonima Paname, kompanija A se ne nalazi u bilo kakvim podacima, odnosno registrima te zemlje, dakle ne vidi se da je ona vlasnik kompanije B. Kao vlasnici kompanije B pse ojavljuju advokati iz Paname. Nakon toga kompanija B pošalje neki fiktivni račun kompaniji A u BiH koja i izvrši plaćanje. Ovde u BiH svi znaju da se radi o ofšor-kompaniji na čiji račun se prelivaju sredstva, ali je vrlo teško bilo šta dokazati. To je praktično nemoguće jer zakoni zemalja u kojima se osnivaju te kompanije dozvoljavaju da se ne pojavljuju imena stvarnih vlasnika u papirima. Sav prihod koji ode iz kompanije A u kompaniju B nije oporezovan unutar BiH, a zakoni u zemlji gde je registrovana ta druga firma su takvi da nema oporezivanja tih sredstava. Upravo to je, recimo, slučaj sa sada već bivšim premijerom Islanda. On je imao registrovanu ofšor-kompaniju u Panami. Poreski organi Islanda nisu ni znali da njihov premijer posluje preko te firme.

Koliko su ofšor-kompanije aktivne u samoj BiH?

Kod nas se, nažalost, pogrešno misli da one nisu aktivne. Ja imam informaciju o nekih stotinak firmi u BiH čiji su osnivači ofšor-kompanije za koje se ne zna ko stoji iza njih. Ofšor-kompanije se ovde pojavljuju kao osnivači i kupci firmi u BiH. Te domaće firme, naravno, posluju ovde, ali imaju i poslovne veze sa svojim osnivačima. Spektar takvih firmi u BiH je vrlo širok – od banaka, od vrlo velikih do malih firmi. Za mene je bilo veliko iznenađenje kada sam otkrio da ima par kafića u Sarajevu čiji su osnivači ofšor-kompanije iz SAD ili nekih drugih zemalja. Verovali ili ne, jedno vreme je postojala čak i jedna ćevabdžinica čiji je osnivač bila ofšor-kompanija iz američke savezne države Delaver.

Koliko vlasti u BiH imaju uvida u poslovanje i kontrolu poslovanja takvih kompanija?

Vlasti BiH mogu da nadgledaju poslovanje firmi u BiH. U slučaju da postoji sumnja u legalnost poslovanja sa nekom ofšor-kompanijom, vlasti u BiH mogu da pošalju upit državi u kojoj je ona registrovana. Međutim, prema zakonima tih drugih zemalja, dopušteno je registrovanje, a da se nigde ne spominje ime stvarnog vlasnika, finansijske knjige nisu dostupne vlastima drugih zemalja. Nemoguće je da BiH sazna ko je vlasnik neke kompanije, nebitno da li je ona registrovana u Panami, Luksemburgu, na Kajmanskim ostrvima ili bilo gde drugo. Jedini mogući način da se to desi je da te informacije procure u javnost na neki drugi način, što se upravo sada dešava. Povrh svega, postoji i mnoštvo slučajeva gde, recimo, jedan čovek kupi kompaniju u Hong Kongu. Ta kompanija potom osnuje neku drugu na Kajmanskom ostrvu, koja onda postaje osnivač kompanije u SAD. I tako redom dvadeset kompanija u dvadeset država, a na kraju se ona prva proda zadnjoj kompaniji u lancu. Čak i da krenete istraživati, to je praktično nemoguće otpetljati.

Praktično, to znači da u BiH kapital može uneti bilo ko, a da se ne zna poreklo novca?

Naravno. I to nije slučaj samo sa BiH. To možete uraditi manje-više svuda u svetu, osim u nekolicini razvijenih država poput SAD, koje vode računa o poreklu kapitala, mada i same dozvoljavaju da se na njihovoj teritoriji osnuju ofšor- kompanije. Što se ulaska stranog kapitala u BiH tiče, pre izvesnog vremena ste tako imali slučaj preuzimanja „Bosnalijeka“ u kojem je veliki paket deonica kupila firma „Haden“. Tada je čak i ministar industrije rudarstva i energije vlade Federacije BiH Erdal Trhulj izjavio da ne zna ko stoji iza toga, ko je vlasnik firme „Haden“ iz Luksemburga.

Da li je uopšte moguće promeniti zakone da se omogući transparentno poslovanje?

To nije problem koji ima samo BiH, imaju ga i mnogo veće i privredno razvijenije države. Uzrok svemu je taj koncept ofšor-kompanija, koji je namešten tako da su ljudi koji se bave, opet pod znacima navoda, „legalnim izbegavanjem plaćanja poreza“, otprilike uvek jedno dvadeset godina ispred onih koji se bave borbom protiv toga. Ne znači, naravno, da se sve ofšor-kompanije bave nelegalnim radnjama, ali čitav koncept otvara mogućnost ljudima koji to žele, da to i čine i da im je to praktično nemoguće dokazati.

Eldar Dizdarević je ekonomski analitičar koji kao kolumnista piše za internet-magazin Dani i za Oslobođenje. Članke je pisao i za Business Central Europe magazin, The Economist Group (London), Fleet News Europe, Financial Internet portal (Kuala Lumpur), Poslovni tjednik (Zagreb) i druge. Predsednik je Udruženja za razvoj finansijske kulture Beta.ba iz Sarajeva.

Reklama