Samouvereni Erdogan i nepopustljiva Merkel | Politika | DW | 24.02.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Samouvereni Erdogan i nepopustljiva Merkel

Nemačka kancelarka stiže u Tursku, a sa njom i rakete Patriot. Angela Merkel će kako je predviđeno razgovarati sa turskim premijerom i drugim zvaničnicima. U njenoj pratnji je i privredna delegacija Nemačke.

default

Merkel i Erdogan

"Bolesnik sa Bosfora", kako su Tursku dugo vremena nazivali, već odavno više nije bolestan. Štaviše, s obzirom na privredne rezultate i rastući međunarodni i diplomatski značaj ove zemlje, nemačku kancelarku Angelu Merkel u ponedeljak 25.2. u Ankari dočekuje jedan sa sve većim samopouzdanjem nastupajući turski premijer Redžep Tajip Erdogan. To samopouzdanje ne samo Erdogana, već i Turske, trebalo bi da potvrdi tvrdnje komesara EU za energetiku, Nemca Gintera Etingera, koji jednom prilikom rekao, kako će Nemačka i Francuska za deset godina Tursku "na kolenima" moliti da uđe u Evropsku uniju.

Moguće otvaranje novog poglavlja?

Patriot Raketen Bundeswehr Verladung Türkei

Rakete Patriot

Manje patetično, ali u istom smeru kreću se i izjave političara vladajuće pratije CDU, Ruprehta Polenca, predsedavajućeg spoljnopolitičkim odborom Bundestaga. On je zatražio otvaranje novih poglavlja u pregovorima sa Turskom uprkos dosadašnjoj blokadi Kipra, "kako bi se obema stranama dopustila sistematska diskusija". Turska se protivi proširivanju carinske unije na deset novih EU članica, uključujući i Republiku Kipar, koju ne priznaje kao državu. Uključivanje Kipra u carinsku uniju bi značilo da kiparski brodovi i avioni nesmetano mogu da uplove u turske luke ili aerodrome, ali za to Ankara još uvek nije spremna. Tursku izuzetno ljuti to što je pri dosadašnjim pristupnim pregovorima, koji su sa Evropskom unijom započeti 2005. otvoreno samo 13 od ukupno 35 poglavlja, a samo poglavlje posvećeno nauci i istraživanju je do sada uspešno okončano.

S druge strane, rastući geostrateški značaj Turske na između Evrope i Azije, kao i Bliskog istoka - praćen rastućim stopama privrednog rasta, o kojima EU zemlje trenutno mogu samo da sanjaju - razlog su za osnaženo tursko samopouzdanje. Iako je veliki privredni rast od 9,2 i 8,5 odsto u 2010. i 2011. godini, u poređenju sa prošlom godinom znatno opao na ispod četiri posto, kriza evra i rat u Siriji, nisu prouzrokovali trajnu štetu turskoj ekonomiji.

Teško je za očekivati da bi kancelarka Merkel mogla da odustane od dosadašnjeg zalaganja za jedno privilegovano partnerstvo sa Turskom, koje je pominjano kao alternativa članstvu EU. Ipak se u turskim, kao i u nemačkim diplomatskim krugovima smatra da bi moglo doći do "pozitivnih signala", posebno nakon što je Francuska pod novim vodstvom predsednika Francoa Olanda poručila da je sve izglednije otvaranje poglavlja o regionalnoj politici sa Turskom.

Sporne točke: vizni režim i dvojno državljanstvo

WM Fußball Deutschland Fan mit Flagge Türkei

Integracija na prvom mestu

Znatno više nego sam pristup Evropskoj uniji, Turke okupiraju teme: Vizni režim i dvojno državljanstvo. S velikom napetošću se očekuju izjave Angele Merkele o tim temama. Nemački ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih je u okviru razgovora u Turskoj, od pre oko dve sedmice, kategorički odbio mogućnost uvođenja bezviznog režima državljanima Turske za ulazak u Nemačku.

I mogućnost da se Turcima koji žive u Nemačkoj omogući posedovanje dva pasoša - nemačkog i turskog - teško je ostvariva. Upućeniji polaze od toga da pitanje dvojnog državljanstva neće biti na agendi susreta Angele Merkel u razgovorima u Ankari. Krajem prošle godine Erdogan je iznenadio nemačku javnost zahtevom kojega je uputio svojim zemljacima u Nemačkoj, da bi trebalo više da se potrude u pogledu integracije i usvoje nemačku kulturu, tako što bi se na primer više bavili Geteom i Kantom. Taj zahtev je bio utoliko iznenađujuć, jer je Erdogan pre toga oštro kritikovao integracionu politiku Nemačke i upozoravao od toga da bi moglo doći do asimilacije, što je, kako je naglašavao, "zločin protiv čovečnosti".


U diskusiji oko viznog režima Turska pre svega pokušava da zaštiti interese poslovnih ljudi, koji žele da investiraju u Nemačkoj. Turski ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu je govorio o "sramotnom postupanju" prema njegovoj zemlji kao kandidatu za članstvo u EU. Merkel će, kako se očekuje, loptu prebaciti u teren Evropske komisije, koja o tome sa Ankarom već pregovara. Nije ni za očekivati da će Turska bez obvezujućih obećanja po pitanju olakšavanja viznog režima biti spremna kao protivuslugu nazad da prihvati sve izbeglice koje su preko njene granice prešle u Grčku - što je za EU važna tema.

Intenzivnija saradnja u odbrani od terorizma

Podjednako važna tačka nemačko-turskih odnosa jeste zajedničko delovanje protiv religijski ili politički motivisanog ekstremizma, kao i protiv međunarodnog terorizma. Iz nemačkih bezbednosnih krugova moglo se čuti da ta saradnja načelno nije loša, ali da bi se ona mogla poboljšati. Očekuje se da bi moglo doći do dogovora o boljoj koordinaciji pri odbrani od terorizma, koja bi uključivala konsultacije ministara unutrašnjih poslova dveju zemalja, barem dva puta godišnje.

Privredni odnosi Nemačke i Turske nisu opterećeni većim problemima. Na sastancima u ponedeljak 25.2. u Ankari, u kojima učestvuju i nemački privrednici, koji prate kancelarku, biće reči i o saradnji u energetskom sektoru, kao o naporima pri izgradnji bilateralne trgovine i tehnološkog transfera.

Sirija, Iran, sukob na Bliskom istoku, kao i pomirenje između Turske i Jermenije, takođe su teme o kojima bi Merkel mogla potegne diskusiju u Ankari. Dodatni problem je, koji Turska i dalje ima u pogledu poštovanja prava manjina, pre svega hrišćana u toj zemlji.

Autor: Baha Gingor / Marina Martinović
Odg. urednik: Jakov Leon

DW.COM