Dželat sa Oktoberfesta

„Ne brini, neće ti se ništa desiti, samo će se glava zakotrljati“, kaže nametljivi čovek, namazan belom šminkom, sa velikim čupavim brkovima. On nosi cilindar, a dok priča, čuje se snažni bavarski naglasak. On je dželat. Egzekutor Oktoberfesta u Minhenu.

Njegova pratilja na sceni je žena obučena u crni kostim iz davnih vremena. I ona nosi cilindar. „Svako koga treba da pogubimo dobija vrećastu kapu, tako da ne može da čuje ili vidi šta se okolo dešava“, kaže ona, kao i to da im trenutno fali jedna žrtva za njihov jezivi posao.

400 nastupa svake godine

„Pogubljenja“ se dešavaju u proseku 25 puta dnevno tokom 16 dana trajanja Oktoberfesta. Ona predstavljaju najveću atrakciju malog pozorišta Šihtl, koje nudi tu predstavu još od 1869. godine. Odsecanje glava za Ringa predstavlja rutinu, jer on drži poziciju dželata već 30 godina.

Žrtva za upečatljivu giljotinu se lako nađe. Ovoga puta, to je žena koja je odabrana iz grupe obučene u tradicionalne „dirndl“ haljine. Na svom putu do bine, njene drugarice se smeju i navijaju za nju. Tada nastupa dželat Ringo: njegova asistentkinja joj vezuje oči i stavlja vreću za pogubljenje na glavu.

Jedan, dva, tri!

„Uspravi glavu, tako će ti biti lakše da umreš,“ reži Ringo. Njegovi komentari ponovo izazivaju lavinu smeha i navijanje iz publike. Žena seda na klupu iza giljotine, zatim mora da legne preko nje i da postavi glavu na odgovarajuće mesto.

Oštrica svetluca ispod reflektora, a publika se postepeno utišava. Napetost raste. „Hajde sada da brojimo do tri! Onda će oštrica da padne, a sa njom i glava,“ kaže asistentkinja, koja preuzima vođstvo na bini. „Jedan, dva, tri!“ Oštrica pada i seče. Ali, naravno, niko nije povređen.

Dželat Ringo može da odvoji malo vremena za kratak razgovor. Sledeća predstava se dešava ubrzo, jer svaka traje po 15 minuta. Pogubljenje je glavni element predstave, ali ne i jedini. U predstavi ima i magije, plesa, žongliranja. Tim broji ukupno 11 članova. A kako izgleda dnevni raspored jednog dželata? „Dan traje 14 sati, a kada odem u krevet, treba mi dva sata da zaspim, jer mi se glava okreće“, kaže Ringo, čije je pravo ime Hjalmar Maksimilijan Pretorijus.

Jednostavno

Ali, vredelo je. Ono što taj događaj čini posebnim za njega je atmosfera Oktoberfesta i činjenica da ovaj posao ima tako dugu tradiciju. Sve se radi veoma jednostavno i bez savremenih elektronskih efekata, a ljudi se i dalje dobro zabavljaju gledajući predstavu. Za publiku – danas, kao i u devetnaestom veku – ima nečega posebno senzacionalnog u gledanju lažnog pogubljenja. Ringo se redovno našali kada priča o svom poslu.

Posle predstave, reakcija dolazi istog trenutka i uglavnom je pozitivna, kaže Manfred Šauer, vlasnik tog malog pozorišta. „Način na koji publika reaguje pokazuje nam da oni i dalje uživaju u ovoj predstavi, iako se ona igra već 144 godine.“ Šauer je preuzeo poslovanje pozorištem još 1985. godine. On takođe ima i ulogu najavljivača predstave koji pokušava da privuče ljude da dođu i gledaju. Duž zidova pozorišta, od 2007. godine postoje i mesta gde može da se pojede i popije.

14000 „ubijenih“

Pretorijus procenjuje da je tokom cele svoje dželatske karijere pogubio oko 14.000 ljudi. „Dao sam svoj doprinos,“ smeje se on. „Istrebio sam čitav jedan omanji grad.“ Do sada je trebalo već i da se penzioniše, ali on kaže da prosto ne može da prestane da radi u ovom pozorištu.

Kako se postaje dželat Oktoberfesta? Za takav posao ne postoji oglas. „To je posao koji se preuzima od onoga koji je to radio pre tebe i koji te pita da li bi hteo da preuzmeš tu ulogu.“ Tako da ili daš otkaz posle prve sezone ili „nastaviš to da radiš dok ne padneš sa nogu.“ Pretorijusov prethodnik je obavljao ovaj posao dok nije napunio 92 godine.

Autorke: Insa Mug / Nevena Cukućan
Odgovorni urednik: Ivan Đerković