Samit lepih reči | Evropa | DW | 07.05.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Evropska unija

Samit lepih reči

Samit u Portu trebalo bi da ojača socijalna prava unutar EU, da smanjiti nejednakost i rezultira planovima za prevladavanje posledica pandemije. Ali, zemlje-članice nisu jedinstvene po pitanju ciljeva i nadležnosti.

I u Nemačkoj je svako peto dete ugroženo zbog siromaštva

I u Nemačkoj je svako peto dete ugroženo zbog siromaštva

Prvi put nakon meseci lokdauna, šefovi država ili vlada EU ponovno se sastaju uživo. Portugalski premijer Antonio da Kosta pozvao ih je u Porto kako bi podržao socijaldemokratska načela koja mu leže na srcu: obavezne ciljeve za više socijalnih prava u Evropi.

Ali, takvu zajedničku politiku ne žele sve države-članice EU. Tu se pre svega radi o postizanju kompromisa, a u portugalskom lučkom gradu nedostaje i nekoliko šefova vlada. Nemačka kancelarka Angela Merkel i holandski premijer Mark Rute propustili su priliku da sa svojim evropskim kolegama lično razgovaraju o socijalnoj politici i drugim trenutnim problemima, poput licenci za vakcine.

Od samita u Geteborgu malo toga se dogodilo

Pre tri i po godine je u švedskom Geteborgu socijalna politika uočena kao zajednička evropska tema. Tada je postignut dogovor o takozvanom „socijalnom stubu“ EU i obećana je izrada akcionog plana. Međutim, na to se dugo čekalo. Tek u proleće ove godine Evropske komisija je u Briselu predstavila svoje predloge: oni, između ostalog, obuhvataju minimalnu platu na nivou EU, planove za smanjivanje nezaposlenosti kod mladih, borba protiv siromaštva dece i nejednakosti u zaradama žena i muškaraca. Pored toga, tu su i zahtevi za poboljšanje prava takozvanih „platformskih radnika“, čiji se angažmani ili usluge posreduju putem onlajn-platformi, kao i garancija poboljšanja obrazovanja za radnike.

U zahtevu socijaldemokrata u Evropskom parlamentu predstavljen je spisak projekata: „Želimo ciljeve sa zubima“ kako bi socijalna prava postala stvarnost za sve Evropljane. Zahteva se da ciljevi za smanjenje nejednakosti u evropskim društvima budu obavezujući i ističe da „oni moraju biti zakonski sprovodljivi, a da se članice EU tokom njihovog sprovođenja moraju nadgledati“.

Više prava za tzv. „platformske radnike“?

Više prava za tzv. „platformske radnike“?

Međutim, malo je verovatno da će portugalski domaćini uspeti da naprave iskorak u tom pravcu. To je vezano i za slabost socijaldemokratije u Evropi: Antonio da Kosta jedan je od malobrojnih pripadnika te političke orijentacije koji je među šefovima vlada. Njegov španski kolega Pablo Sančez pretrpeo je ozbiljan udarac na regionalnim izborima u Madridu. Koalicionoj vladi Finske preti svrgavanje, a u Bugarskoj Socijalistička partija nije uspela da osvoji većinu. Nemački SPD, prema poslednjim anketama, stoji veoma loše. Iza visokih društveno-političkih zahteva za prevladavanjem nejednakosti u Evropi skoro da više ne postoji realna politička moć.

S druge strane, Evropska komisija se nada „čvrstom obavezivanju za pravičan i integrativan oporavak (od pandemije) i jasnoj posvećenosti u sprovođenju socijalnih prava“. Istovremeno se, međutim, priznaje da ne bi trebalo da bude rokova za sprovođenje odgovarajućih nacionalnih ciljeva u državama-članicama. Tako će socijalni planovi i dalje ostati neobavezujući.

Kritike spolja i iznutra

Istovremeno sa održavanjem samita u Portu, jedno od najvećih evropskih udruženja poslodavaca Ceemet kritikovalo je ideju o minimalnoj plati na nivou čitave Evropske unije. Oni tvrde da su u stvari potrebna dinamična i prilagodljiva tržišta rada. Socijalna sigurnost radnika sa ugovorima s nepunim radnim vremenom i na određeno vreme, ili „platformskih radnika“ je, smatraju, dovoljna, a predlozima iz Brisela, kažu, nedostaje pravna osnova. 

Socijalna politika u nadležnosti EU?

Socijalna politika u nadležnosti EU?

Međutim, političko upozorenje koje je uputilo jedanaest država-članica EU, a koje je usmereno protiv Komisije i drugih zagovornika socijalnih prava, unapred ukazuje na duboko neslaganje: „Svaka akcija na nivou EU trebalo bi da poštuje raspodelu nadležnosti u Uniji, među njenim državama-članicama i partnerima“, navodi se u zajedničkoj izjavi koju su potpisale zemlje iz takozvane grupe „štedljiva četvorka“, Holandija, Austrija, Danska i Švedska, zatim baltičke zemlje, ali i Finska, Irska i Bugarska.

One su jasno stavile dale do znanja da ne žele da prenose još više ovlašćenja na EU i podsećaju na „različitost nacionalnih situacija, principe supsidijarnosti i proporcionalnosti“. Poslanica SPD u Evropskom parlamentu Gabi Bišof objašnjava da u zemljama Višegradske grupe „nema entuzijazma za borbu protiv siromaštva uz pomoć minimalnih plata, kao ni u skandinavskim zemljama“. Ova debata će, smatra ona, biti i najkontroverznija tema na socijalnom samitu u Portu. Gabi Bišof inače ističe da je otkazivanje dolaska na samit Angele Merkel – loš signal.

Francuska je primeran đak

Nasuprot tome, francuski predsednik Emanuel Makron sastanak u Portu koristi kao pozornicu za predstavljanje svojih ideja i zahteva za ekonomskim oporavkom u EU nakon završetka pandemije. On u Portu namerava da učestvuje na različitim sastancima sa socijalnim partnerima i predstavnicima civilnog društva – francuskom socijalnom politikom, naime, u dobroj meri upravljaju jaki sindikati, ali i protestni pokreti. 

Kontorverzna diskusija: jedinstven minimalac na nivou cele EU

Kontorverzna diskusija: jedinstven minimalac na nivou cele EU

Pariz je zainteresovan za propise na nivou EU, poput najnovije direktive o prekograničnom angažmanu radnika, na koju je uticao u sopstvenu korist. A u pogledu minimalne zarade Francuska je primeran đak: ona tamo postoji već godinama i viša je u odnosu na prosek EU. Francuske diplomate izričito hvale evropski socijalni model, koji, za razliku od onog u Kini ili SAD, obećava da će se zalagati za jednake plate za žene i ujedno pozivaju na „odgovorni kapitalizam“.

Kako prevazići razlike između vrlo različitih stavova o nadležnosti EU za socijalnu politiku i da li će to rezultirati nečim više od neobavezujućih izjava o namerama i nečim dalje od samit lepih reči – to je još uvek nejasno. 

Inače, na marginama tog događaja trebalo bi da bude reči i o aktuelnim temama, poput odobravanja korišćenja licenci za vakcine protiv kovida 19, što su pokrenule SAD. U tom slučaju bi se EU, ukoliko se sada pridruži Bajdenovoj vladi, našla na prekretnici. Jer i Unija je do spadala u red kočničara u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.