Samit EU o koroni okončan bez zaključaka
30. oktobar 2020.
Video-konferencija u četvrtak uveče nije bila normalan samit 27 šefova država i vlada Evropske unije. Nije bilo pisanih dokumenata, nije bilo zaključaka. Šefovi država i vlada želeli su da razmene ideje o trenutnim receptima u borbi protiv pandemije korone. Kakve je ko doneo mere u svojoj zemlji i zašto?
„Pre svega želimo da znamo kakvi su efekti“, rekao je austrijski kancelar Sebastijan Kurc. Neke države, dodao je, su nedeljama iza najteže pogođenih kada je u pitanju broj inficiranih. Iz toga se može nešto naučiti, rekao je Kurc.
-pročitajte još: Merkel demonstrira optimizam: Zima će biti teška, ali će proći
Koordincija mera – od jednostavnog nošenja maski, do ograničavanja kontakata, od zabrane proslava i zatvaranja ugostiteljskih objekata, pa do uvođenja policijskog sata. Lokdauna na nivou EU neće biti, potvrdili su zvaničnici Unije. Svaka zemlja, , složili su se, ostaje odgovorna za sebe i radi ono što smatra da je ispravno.
Držati granice otvorenim – u principu
Šefovi država i vlada su bili složni i u tome da ne bi trebalo zatvarati granice unutar EU, kao što je to uglavnom bio slučaj tokom prvog talasa početkom godine. „Na početku pandemije je odlučivano na prečac, postojala je tendencija zatvaranja jednih od drugih“, ocenio je predsedavajući Savetu EU Šarl Mišel. „Sada je drugačije. Naučili smo. Danas je bilo vredno pažnje to što su se svi izjasnili da se po svaku cenu zadrže lanci snabdevanja i unutrašnje tržište“, rekao je Mišel.
Međutim, Danska, Finska i Češka već su zatvorile svoje granice za određene grupe ljudi. Putovanja bi, kako je saopštila Evropska komisija, trebalo dobrovoljno da budu zaista svedena na ona apsolutno neophodna.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen više puta je apelovala na zemlje-članice da se, kada je reč o merama u borbi protiv korone, bolje dogovaraju. Upravo je, kako je rekla, primetila da sve države-članice ne prijavljuju potrebne podatke o infekcijama, pozitivnim testovima, bolničkim krevetima, itd, centralnom telu za zarazne bolesti EU u Stokholmu (ECDC).
Fon der Lajen je dala jednostavna primer potrebne koordinacije: 11 zemalja-članica uvelo je elektronske podatke o putnicima kako bi mogle da prate lanac zaraze. „Ali ni jedan od tih formulara nije međusobno kompatibilan. I kada je reč o prekograničnim putovanjima to nije smisleno“, rekla je Fon der Lajen. Evropska komisija zbog toga želi da se, sedam meseci od početka pandemije, pobrine za to da podaci mogu da se koriste u svim državama. Neophodno je, kako je dodao Šarl Mišel, i međusobno priznavanje korona-testova.
Neophodni planovi o vakcini
Predsednica Evropske komisije zatražila je od šefova država i vlada da za svoje zemlje izrade strategije o vakcinaciji stanovništva. Ursula fon der Lajen za to je predstavila nacrt, koji je, kako je rekla, naišao na veliko interesovanje. Države, kako je rekla, moraju da odrede ko i gde bi najpre trebalo da bude vakcinisan.
-pročitajte još: Vakcina stiže – maske ostaju
Komisija će, na zahtev država-članica, da nabavi 1,2 milijarde doza čim bude postojala dozvoljena vakcina. „Već smo zaključili ugovore sa tri firme. Tri druge mnogo obećavaju. Sa sedmom pregovaramo“, rekla je Fon der Lajen. Sa masovnom vakcinacijom se ne računa pre aprila 2021. godine.
Ursula fon der Lajen očekuje da će od sada redovne video-konferencije šefova država i vlada imati vaspitni efekat. „Važno je da sa takvim redovnim sastancima na ovom nivou obezbedimo kontinuirani protok informacija“, rekla je ona na konferenciji za novinare u Briselu nakon sastanka. Ali jasno je, kako je dalje rekla, da Evropska komisija može samo da razgovara o predlozima na području zdravstva – jer je ono isključivo u nadležnosti država-članica.
Podrška za Francusku
Na početku video-konferencije zemlje-članice EU izrazile su solidarnost sa Francuskom u kojoj se u četvrtak ponovo dogodio islamistički teroristički napad. U Nici je 21-godišnji mladić iz Tunisa usmrtio tri osobe. „Ujedinjeni smo u našoj solidarnosti sa Francuskom, francuskim narodom, u našoj zajedničkoj borbi protiv terorizma i nasilnog ekstremizma“, navodi se u kratkom tekstu.
Evropska unija istovremeno zahteva od drugih lidera u svetu da se angažuju u dijalogu i razumevanju između različitih religijskih zajednica, a ne za podele. Francuski predsednik Emanuel Makron, koji je prethodno bio na mestu zločina, u bazilici u centru Nice zahvalio se za solidarnost. „Mi smo porodica, okupljena kako bi odbranila vrednosti naše Unije. Svima vama želim da kažem: Hvala za podršku!“, napisao je Makron na Tviteru.