Samit EU i večera bez Tereze Mej

Sirija

Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Oland su stanje u Alepu nazvali „srceparajućim“. Ali, Evropljani se na ovom samitu nalaze na vrhuncu svoje spoljnopolitičke nemoći. Treba primeniti „sve moguće opcije“, kako je to beslovesno napisano u nacrtu zaključaka. Tome će možda biti dodato još nekoliko jakih reči, ali šefovi vlada EU su zaista bespomoćni gledaoci sirijske drame.

Neki su pred sastanak govorili da bi trebalo diskutovati o daljim sankcijama protiv Rusije zbog njenog učešća u razaranju Alepa i ratnih zločina za koje je optužuju. Ali ne očekuje se nikakva odluka o tome.

Rusija

Nemačka i Francuska, koje u ime svih ostalih šefova vlada nadgledaju sprovođenje Sporazuma iz Minska, podneće izveštaj. Njihov sud o situaciji u Istočnoj Ukrajini je negativan: obustava vatre se stalno krši, napretka u smirivanju regiona nema, opasnost vojne eskalacije sa ruske strane i dalje postoji. Kriza se pretvorila u „zamrznut sukob“ koji svakog trenutka može da izbije punom snagom.

Sankcije protiv Rusije bi još jednom trebalo da budu produžene za pola godine. Pošto italijanski premijer Mateo Renci ne učestvuje u sastanku, toj meri se verovatno niko neće protiviti. Austrija, koja je prijateljski nastrojena prema Rusiji, neće smeti da se još jednom napravi važna, nakon što je već minirala zajedničke odluke o Turskoj.

Turska

Zvanično se i dalje govori da sporazum sa Turskom o izbeglicama funkcioniše. Da se obe strane pridržavaju onog što su rekle: Turska sprečava izbeglice da putuju dalje ka Evropi - a Evropljani plaćaju. Već je isplaćeno 700 miliona od 1,2 milijarde evra namenjenih projektima pomoći sirijskim izbeglicama. EU navodi da je spremna za dalje plaćanje – ukoliko Turska primi još Sirijaca, na primer, iz Alepa.

Ali, na dnevnom redu neće biti spor oko pitanja kako da se dalje razvijaju odnosi sa Turskom. Obećano ukidanje viza je odloženo za sledeću godinu. No, koliko dugo još EU misli da održava fikciju o pristupnim pregovorima sa Turskom s obzirom na kršenje ljudskih prava i talas čistki u toj zemlji? Austrija je zatražila da se pregovori zamrznu ili obustave. 27 preostalih ministara spoljnih poslova su se složili bar da neće otvarati nova pristupna poglavlja. Pregovori su faktički zaustavljeni, ali formalno još svi izbegavaju da ljute predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

Ukrajina

Kućni pravnici su dugo razmišljali dok nisu predložili holandskom premijeru Marku Ruteu izjave koje bi bile dodatak ugovoru EU i Ukrajine. Tu je za Holanđane još jednom objašnjeno da ugovor ne donosi Ukrajini pristup Evropskoj uniji. Za to nema nikakvih garantija a iz Ugovora ne proizilazi ni da će Ukrajinci imati pravo da rade u EU. Ugovor ne znači ni da Holanđani moraju Ukrajini da nešto dodatno plate iz svog budžeta.

Ova objašnjenja uz Ugovor su postala potrebna jer je u Holandiji na proleće održan referendum na kojem je ovaj Ugovor odbačen. Premijera Rutea u martu čekaju izbori i on zato neće da dira rezultat referenduma, iako on počiva na lažnim tvrdnjama. Ako mu predloženi aneksi ne budu dovoljni, EU će imati ozbiljan problem sa svojom politikom prema Ukrajini.

„Bregzit“

Britanska premijerka Tereza Mej nije pozvana na večeru, jer će tom prilikom bez nje biti razgovarano o „bregzitu“. Tu se radi pre svega o tehničkim pitanjima: ko kada i o čemu sme da pregovara u EU? Tu nema spora.

Dosad je 27 zemalja bilo vrlo složno kada je reč o izlasku Velike Britanije iz EU. Svi čekaju da Britanci ispolje svoje želje. A to će se desiti najranije u martu, kada Tereza Mej pokrene postupak istupanja prema članu 50. Članovi EU imaju osećaj da su na jačoj poziciji u pregovorima, a taj utisak polako stiču i u Londonu.