SAD upozoravaju Kinu da ne pomaže Rusiji

Jen Psaki, portparolka američkog predsednika Džozefa Bajdena bila je jasna: Kina mora da računa na posledice ako pruži vojnu pomoć Rusiji. Ovog petka će američki predsednik telefonom da razgovara s kineskim predsednikom Sijem Đinpingom i o toj temi će govoriti „otvoreno i direktno“. „Već mnogo govori“ to što Kina nije jasno osudila postupak Rusije, kaže Bajdenova portparolka.

I američki ministar spoljnih poslova Entoni Blinken smatra da je Kina „odgovorna“ što nije iskoristila svoj uticaj na ruskog predsednika i upozorila ga da se pridržava međunarodnih pravila, već se čini „da „Kina radi upravo suprotno“. Ali, Vašington isto tako priznaje da „nema dokaza“ da Kina vojno pomaže Rusiji u njenom osvajačkom ratu.

Uprkos izjavama kineskih lidera o „prijateljstvu“ s Moskvom i saradnji vojne industrije Rusije i Kine koja traje već decenijama, nema naznaka da Peking uopšte namerava da pomogne Putinu. Više su te izjave namenjene domaćoj kineskoj javnosti i deo poznate politike Pekinga koji se protiviti bilo kakvom „separatizmu“, bilo da je reč o samoj Kini ili nekoj drugoj zemlji. A jasne su i njene ambicije o „priključenju“ Tajvana.

Nesporni ratni zločini

Nastavlja se i zaoštravanje rata rečima: već je dovoljno bila provokativna bila i izjava američkog predsednika Bajdena o „ratnom zločincu“ Putinu, a onda se otišlo i dalje: sad ga je nazvao „ubojitim diktatorom (...) koji vodi nemoralan rat protiv ljudi u Ukrajini“. Putin će „platiti visoku cenu“ za svoju agresiju, izjavio je američki predsednik.

No i u Evropskoj uniji govore o „ratnim zločinima“ koje Rusija čini u Ukrajini. Ciljani napadi na civile i civilnu infrastrukturu su „sramotni, odbojni, potpuno neprihvatljivi“ i oni predstavljaju teško kršenje međunarodnog humanitarnog prava, izjavio je vioki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borel.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je potvrdila da su do sada zabeležena 43 dokazana napada na medicinske institucije u Ukrajini, pri čemu je poginulo 12 osoba, a mnogo je ranjeno. To je i po predsedniku SZO Tedrosu Gebrejesusu jasna „povreda međunarodnog prava“.

Borel sa svoje strane naglašava da Rusija snosi punu odgovornost za agresiju na drugu zemlju i za „razaranja i gubitak ljudskih života koje je uzrokovala“. Visoki predstavnik EU je uveren da će počinioci tih ratnih zločina biti pozvani na odgovornost, baš kao i odgovorni u vladi i ruskoj vojsci.

NATO je „doživeo elektrošok“

Za to vreme nemački kancelar Olaf Šolc (SPD) neumorno ponavlja da ovo nije „ruski“, nego „Putinov rat“: „Nije narod Rusije doneo fatalnu odluku o napadu na Ukrajinu. Ovo je Putinov rat“, ponovio je nemački kancelar na manifestaciji koju je povodom stote godišnjice rođenja Egona Bara organizovala istoimena Fondacija.

-pročitajte još: Zelenski u Bundestagu: Srušite zid i pomozite Ukrajini

Bar je, da podsetimo, bio arhitekta nemačke politike otvaranja prema Istoku i pomirenja s Poljskom i SSSR-om u vreme kancelara Vilija Branta (SPD). Šolc optužuje Putina da „želi da okrene sat u nazad“ u „doba kad su velesile među sobom crtale granice po svetu“.

I francuski predsednik izjavljuje da je uveren da stanovnici Rusije ne žele rat: „Oni su pod jarmom ugnjetavanja i lažnih informacija“, izjavio je Emanuel Makron. On se ujedno osvrnuo i na svoju nekadašnju izjavu da je NATO „klinički mrtav“. On to, kaže, definitivno više nije, već i zbog „elektrošoka“ koji je doživeo ovim ratom. Sada se, napominje Makron, konačno jasno određuje strategija tog odbrambenog saveza.

Ne liči na mir...

Nemački kancelar Šolc je inače sinoć izrazio skepsu kada je reč o dogovoru i nekakvom skorom prekidu rata, a to potvrđuju i vesti sa fronta. Ukrajinske snage se hvale da su zaustavile ruski proboj u Kijev, ali žestoke borbe vode se i dalje. Prošle noći na Kijev je ispaljena ruska raketa koju su, prema navodima stranih dopisnika, ukrajinske snage presrele i uništile u vazduhu, tako da je šteta mnogo manja nego što bi bila da je raketa pogodila cilj.

Na severu traju napadi i na grad Černjihiv koji je delomično opkoljen, a kako javlja tamošnji gradonačelnik, bombardovan je aerodrom u Lavovu. Žestoke borbe vode se i za Marijupolj gde je ruska artiljerija već uništilo oko 80 odsto stambenih zgrada. „Svakog dana na grad pada 50 do 100 bombi. Razaranje je ogromno“, prenosi Gradsko veće Marijupolja.

Protivrečne informacije stižu kada je reč o humanitarnoj pomoći i evakuaciji građana tog grada. Ruska strana tvrde da je u četvrtak 43.000 osoba napustilo Marijupolj i da je tamo stiglo 134 tone humanitarne pomoći. S druge strane, potpredsednica vlade Ukrajine Irina Verešuk pak tvrdi da je samo 2.000 osoba uspelo da se izvuče. Nijedna od tih tvrdnji ne može se proveriti.

Još je teže pouzdano proceniti situaciju na frontu. Ruski mediji i dalje javljaju o uspesima i skoroj pobedi, a ukrajinske i obaveštajne službe Zapada pak o velikim teškoćama u liniji snabdevanja ruskih jedinica i sve slabijem borbenom moralu ruskih vojnika koje ruski mediji još uvek uveravaju da će ih Ukrajinci dočekati kao oslobodioce. Postoje potvrde pojedinih slučajeva defetizma, ali i tu je praktično nemoguće utvrditi pravo stanje stvari.

aš/qu/mak/kle (dpa, rtr, afp, ap)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.