SAD: Religija i izbori

Posebno posle nedavne pretnje evangelista da će podržati kandidata treće stranke ukoliko najbolje plasirani republikanac, Rudi Djulijani, bude izabran za predsedničkog kandidata partije.

Evangelistički hrisćanski republikanci su jedna od najvećih i najuticajnijih grupa u SAD, koja čini čak jednu petinu izbornog tela.

Mada su čvrsto podržali predsednika Džordža Buša, na izborima 2004. godine, mnogi posmatrači navode da su evengelsti kao izborno telo sada podeljeni.

Analitičari ističu da to posebno važi u odnosu na bivšeg gradonačelnika Njujorka, Rudija Djulijanija, koji podržava pravo na abortus, i bivseg guvernera Masačusecsa, Mita Romnija, čija se mormonska vera i gledišta prema pravu na abortus ne dopadaju evangelistima.

Direktor katedre za verske studije Univerziteta Oklahome, Alen Hercki, rekao je radiju Glas Amerike da bi uticaj vere i politike mogao da promeni izbornu scenu 2008. godine.

"Na strani republikanaca, deo konzervativnih hrisćanskih vodja nastojao je da osujeti Djulijanijevu nominaciju. Druga je činjenica da se jedan mormon kandidovao za predsednika. Za evangeliste, mormonska vera nije istinsko hrisćanstvo. Ukoliko Mit Romni postane favorit, to bi znatno uticalo na neke evangelističke birače."

Hercki kaže da je uticaj vere donekle važan i za demokrate koji se kandiduju za Belu kuću. Na predsedničkim izborima 2004. godine, ankete su pokazale da je samo 21 odsto evangelista medju republikancima glasalo za predsedničkog kandidata Demokratske stranke, Džona Kerija.

Prema Pjuovom forumu za religiju i javni sektor, 2006. samo 27 odsto evangelista je glasalo je za demokratske kandidate za Kongres.

Stiven Valdman, urednik vodećeg verskog sajta Belifnet, kaže da je to razlog što demokrati ove godine agresivno nastoje da se dopadnu vernicima medju biračima.

Na poslednjim predsedničkim i kongresnim izborima demokrati nisu izgubili samo glasove evangelističkih protestanata već nisu uspeli da dobiju podrsku ni američkih katolika, kaže Alen Hercki.

Glasovi katolika često osciliraju izmedju demokrata i republikanaca - sto je pomoglo da se izabere Bil Klinton 1990-ih i Džordž Bus 2004. godine.

Većina analitičara kaže da su za te oscilacije velikim delom zaslužne verske, društvene, političke i etničke podele u okviru katoličke zajednice.

Timoti Matovini, direktor Kusva Centra za studije američkog katolicizma, na univerzitetu Notr dam, smatra da su tokom proteklih godina hispanski katolici posebno postajali sve uticajniji politički igrači.

"Iako Latinosi naginju glasanju za demokrate a ne za republikance, tradicionalno su vezani za porodične vrednosti Republikanske stranke i društvene inicijative Demokratske stranke. Naravno imigracija je sada za njih veliko pitanje. Nije moguće reći kako će glasovi Hispanaca biti podeljeni na narednim izborima."

Mada katolici i evangelistički protestanti čine najveće biračke blokove, mnogi analitičari ističu da demokratski i republikanski kandidati moraju se dopadnu i muslimanima, Jevrejima i protestantskim biračima. Smatra se da će te grupe imati veliki uticaj na izborima naredne godine.

Stručnjaci cene da će muslimani verovatno gravitirati prema Demokratskoj stranci, Jevreji će takodje tradicionalno podržati demokrate.

Mormoni će još vise biti naklonjeni republikancima nego što su sada, dok će sve manja, ali ipak znatna grupa običnih protestanata biti više naklonjena Demokratskoj stranci nego što je to ranije bio slučaj.

Na koju god stranu da krene versko klatno - većina analitičara se slaže da će religija igrati istaknutu ulogu u odlučivanju ko će biti sledeći predsednik SAD.