SAD - ratom izmorena zemlja | Politika | DW | 21.06.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

SAD - ratom izmorena zemlja

Irak je zatražio pomoć Zapada u borbi protiv ISIS-a. Sjedinjene Države su poslale vojnike za obezbeđenje ambasade. Međutim, Obama isključuje mogućnost slanja kopnenih snaga i mnogi Amerikanci to pozdravljaju.

Kada je oficir SAD Pjer Hajnis pre pet godina otišao iz Iraka, verovao je da će u zemlji uskoro zavladati mir. Danas, dok gleda TV, zna da nije bio u pravu. "Krajnje uznemirujuće", kaže ovaj veteran dok gleda slike iz okupiranih gradova na severu zemlje. "Ne mogu da verujem da se situacija u zemlji tako brzo pogoršala".

Dvadestosmogodišnjak sedi na klupi u parku u Vašingtonu, nedaleko od Bele kuće i nedaleko od svog radnog mesta. On u međuvremenu studira pravo na poznatom Džordžtaun univerzitetu i trenutno je na praksi u jednoj advokatskoj kancelariji. Vojnički život je iza sebe ostavio 2012. napuštajući vojsku. Tako je bar mislio. Međutim, vesti iz Iraka o brzom napredovanju ISIS, oživljavaju slike iz Iraka, pogotovu iz Mosula.

Pjer je bio stacioniran u drugom po veličini gradu u Iraku, koji sada kontroliše ISIS. Kao oficir obaveštajac, živeo je godinu dana u Kampu Marez, na aerodromu u Mosulu. Odatle je rukovodio akcijama i bio u kontaku sa domaćim prevodiocima. Hajnis se sada pre svega brine za njih. Da je vojnik, i da se to od njega traži, bez razmišljanja bi ponovo otišao u Irak. "Međutim, kao civil, brinem se koliko dugo će trajati nova misija SAD."

Skeptičnost prema novoj misiji

Irak-Veteran Pierre Hines

Pierre Hines

Hajnis govori iz iskustva. Kada su SAD 2003. umarširale u Irak, govorilo se o takozvanoj "narrow mission": misiji sa sasvim konkretnim, usko definisanim ciljem. Plan Bušove administracije je bio da se svrgne Sadam Husein i da se uništi navodno oružje za masovno uništavanje. Hajnis je u to vreme još bio u srednjoj školi. Kada je četiri godine kasnije otišao u vojsku, SAD su još uvek bile u Iraku. Ako se sada započne nova ofanziva, mogla bi da potraje godinama, brine se Hajnis.

Slično razmišlja i Tarša koja sedi u istom parku i uživa u popdnevnom suncu. Ova 41-godišnja žena ne želi da kaže svoje prezime, jer, njen suprug je u vojsci. "Brinem se da ga ne pošalju ponovo. Već je dva puta bio u Iraku i oba puta sam se jako brinula za njega." Zbog toga sada retko kad može da se opusti, kaže ona.

Taršu je malo smirio Obamin govor prošlog petka (13.06.2014). Američki predsednik je rekao da u Irak neće slati kopnene snage. A onda je početkom ove sedmice rekao da u Bagdad šalje 275 voijnika sa zadatkom da obezbeđuju ambasadu. Neki građani, kao Džonatan Kouplend, smatraju da je time pogazio reč. "Naravno da se u Iraku trenutno događaju gadne stvari, ali ja ne verujem da se to može rešiti ratom", kaže 39-godišnji kuvar.

Amerikanci ne žele još jedan iscrpljujući rat

Beerdigung von im Irak gefallenen US-Soldaten

Broj nastradalih vojnika je preveliki

Sudeći prema anekti istrživačkog centra Pju (Pew Research Center) sprovedenoj decembra 2013. više od polovine građana SAD, njih 52 odsto, žele da se država više brine o unutrašnjim problemima u zemlji, dok samo 38 odsto podržava mešanje u sukobe u drugim zemljama. Tako mala podršaka misijama u inostranstvu nije zabeležena od kako se ova studija sprovodi - od 1964. godine.

I Kejti Luš je promenila svoj stav o Iraku. Advokatica je 2003. verovala ministru odbrane Kolinu Pauelu kada je on pred celim svetom tvrdio da Sadam Huesein poseduje oružje za masovno uništavanje. "Mislila sam da mi moramo tamo da intervenišemo", kaže ona. Međutim danas više nije sigurna u to, ne veruje političarima: "Imam osećaj da me vlada premalo informiše o situaciji i to me zamara. Situacija u Iraku deluje haotično. Istovremeno, eskalacija u toj zemlji znači da je onih 4.500 palih vojnika, život izgubilo uzaludno."

Alternativa: vazdušni napadi

Mnogi građani vazdušne napade vide kao alternativu slanju kopnenih snaga. Još bolje bi bile bespilotne letilice. Iračka vlada je u sredu (18.06.2014) zatražila podršku iz vazduha od SAD. Pjer Hajnis je kao vojnik već radio sa bespilotnim letilicama - služile su za nadgledanje Mosula. Međutim, ovaj veteran sumnja da se naoružane bespilotne letilice mogu koristiti u velikim gradovima kao što je Mosul.

"Policijska stanica koju su zauzeli pobunjenici je u sred grada", kaže bivši obaveštajni oficir. "S druge strane ulice su zgrade u kojima žive civili. Doduše, ima izveštaja da su mnogi od njih pobegli, ali kada se koriste bespilotne letilice, treba biti veoma operzan, kako ne bi bilo više štete nego koristi".

Poslednje što bi sada trebalo SAD jesu civilne žrtve. To bi samo bio dodatni argument za ekstremiste.

Reklama