SAD optužuju nemački Hapag-Lojd za predatorsko poslovanje

U martu, kada je Hapag-Lojd, najveća nemačka kompanija koja se bavi transportom i logistikom objavila rekordni profit od 9,3 milijarde evra, u Nemačkoj gotovo da nije bilo kritike. Dobit pre oporezivanja je skoro ista kao i posle oporezivanja - porez od oko 60 miliona evra je manje od jedan odsto profita. 

Za ovo Hapag-Lojd može da zahvali pravilu da se porez ne određuje ne prema dobiti, već prema tonaži, odnosno veličini brodova koji se koriste. 

„Svako to treba da uporedi sa svojim porezom", kaže Norbert Hakbuš, ekonomski stručnjak iz stranke Levice u Hamburgu i dodaje da je potrebno da se uvede minimalni porez i za kompanije kao što je Hapag-Lojd. 

Vlada SAD  - na meti strani globalni plejeri

Ova stranka, koja je inače vrlo kritički nastrojena prema kapitalizmu, sada dobija podršku sa neočekivane strane.

Vlada i kongres SAD počeli su da ispituju velike, globalne brodarske kompanije jer, po njihovom mišljenju, podstiču inflaciju visokim cenama i time opterećuju potrošače i kompanije u SAD - dok same ostvaruju velike profite. 

U svom godišnjem obraćanju, predsednik Džo Bajden je već najavio „razbijanje” „okeanskih prevoznika”. „Strane firme su podigle cene za čak 1.000 odsto i ostvarile rekordne profite. Obećavam da ću se obračunati sa ovim kompanijama koje pljačkaju američke firme i potrošače”. 

Osam najvećih svetskih brodovlasničkih kompanija, među kojima su samo evropske i istočnoazijske kompanije, formirale su tri saveza koji zajedno kontrolišu skoro 90 odsto svetskog špediterskog tržišta. Hapag-Lojd pripada jednom od njih.

Američka administracija optužuje brodarske kompanije da koordinišu cene kao u kartelu. 

Amerikanci traže dokumentaciju kompanije

Bajden nije spominjao nikakva konkretna imena. Dan kasnije, međutim, dva člana američkog Kongresa poslala su pisma tržišnom lideru Maersku u Kopenhagenu, brodskoj kompaniji CMA-CGM u Marseju i Hapag-Lojdu u Hamburgu. 

Članovi Predstavničkog doma iz Demokratske partije, Džejms E. Kliburn i Raja Krišnamorti, žalili su se u pismu Hapag-Lojdu da su cene špediterskih usluga nesrazmerno porasle. To je dovelo do „prekomernog profita". 

Dvojica kongresmena predvode dva odbora koja se, između ostalog, bave prevarama, zloupotrebama i profiterstvom tokom korona pandemije.

„Duboko smo zabrinuti da se Hapag-Lojd upustio u predatorske poslovne prakse tokom pandemije, čineći mnoge proizvode skupljim za potrošače i mala preduzeća", navodi se u pismu.  

Kako bi istražili ove svoje sumnje, kongresmeni od Hapag-Lojda zahtevaju brojne dokumente iz perioda od 1. januara 2020. - internu i eksternu komunikaciju sa drugim brodarskim kompanijama, cenovnike, analize tržišta i dokumenta o isplati osoblja rukovodstva. Oni su Hapag-Lojdu odredili rok - dokumenata da pošalje do 16. marta. 

„Mi smo u procesu pružanja informacija američkim vlastima – ali to još nije završeno jer je količina traženih informacija ogromna", izjavio je nedavno portparol Hapag-Lojda. 

Hapag-Lojd odbacuje optužbe 

U izjavi za emisiju Panorama 3, nemačkog javnog servisa ARD, Hapag-Lojd odgovornost za poskupljenje prebacuju na SAD. Amerikanci su, naime, nedavno uvezli i izvezli više robe nego ikada ranije, što je dovelo do dužeg čekanja i nedostatka raspoloživog prostora za utovar i istovar. 

Hapag-Lojd odbacuje navode o nameštanju cena nalik kartelu. Dogovori o cenama su zabranjeni i tog pravila se pridržavaju „strogo i bez izuzetka". 

Vlada Hamburga brani svoju praksu i Hapag-Lojd

„Amerikanci su u pravu", kaže Norbert Hakbuš iz hamburške Levice. Takvo povećanje cena bi trebalo da se istraži.

Međutim, nemački političari na vlasti ne žele ništa da kažu o ovom postupku Amerikanaca.

Hamburški Senat (Vlada grada-pokrajine) je samo izričito podržala oporezivanje po tonaži. Poresko opterećenje u godinama sa visokim profitom je sa ovom uredbom nisko, priznaju iz Senata. Ali, brodarske kompanije su morale da plate porez čak i u godinama sa gubicima. Uredba pomaže nemačkim brodarskim kompanijama da opstanu u globalnoj konkurenciji. Sa time se slažu i ministarstvo finansija Nemačke i Hapag-Lojd.

Olaf Šolc je bio na čelu vlade Hamburga pre nego što je postao kancelar, a pre toga 20 godina bio član Vlade u tom gradu pokrajini.

Nemačka politika neće skresati profite Hapag-Lojda. A kakve će konkretne posledice imati američko „razbijanje" globalnih brodarskih kompanija - ostaje nejasno.

ož(ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.