SAD menja politiku o zaštiti klime

Protokol iz Kjota ističe 2012. godine. I dok su države Evrpopske unije zacrtale da do te godine bitno redukuju količinu štetnih gasova koje ispuštaju u atmosferu, najveći svetski zagađivač - SAD, su daleko od toga. Ipak, budući stanovnik Bele kuće u Vašingtonu Barak Obama, najavljuje promene.

Barak Obama ima sasvim drugačije stavove o zaštiti klime od svog prethodnika Džordža Buša. On je jasno stavio do znanja da SAD moraju da se okrenu obnovljivim izvorima energije i da u tom smislu počnu ozbiljnu saradnju sa Ujedinjenima nacijama i nevladinim organizacijama.

Do 2050. godine, ta zemlja morala bi za osamdeset odsto da smanji količinu štetnih gasove koju ispušta. Takvi su bar planovi budućeg predsednika. Mnogo toga govori u prilog pretpostavkama da će on potpisati novi protokol o zaštiti klime o kojem se upravo pregovara.

Buš podsticao Amerikance da troše

Razmislite: SAD raspolažu sa tri odsto zaliha nafte, a troše četvrtinu svetskih zaliha tog energenta. Obama pre svega želi da se oslobodi zavisnosti od Saudijske Arabije. On smatra da je njegova domovina najkasnije posle terorističkih napada 11. septembra morala da postane nezavisna od nafte sa Bliskog istoka, jer su Amerikanci tada bili spremni na promene.

„Džordž Buše je Amerikance podsticao na nerazumnu potrošnju. Da smo umesto toga rekli: Hajde da budemo nezavisni od nafte s Bliskog istoka, tada bi umanjili i opasnost od terorista,“ kaže Obama.

Nafta je za Obamu gorivo koje već sada predstavlja istoriju. On je pozvao proizvođače automobila da se preorijentišu na druge izvore energije. Zalaže se za oštrije propise u proizvodnji automobila i najavljuje da će pomoći koncernima da ih ispune.

„Želim da automobili troše manje goriva i to uz tehnologije koje već postoje i koje omogućavaju da s istom količinom potrošenog benzina pređemo više kilometara.“

Nemačka kao uzor

Budući predsednik zna da mora postići to da se ekološko delovanje isplati i njegovim biračima. Privredna kriza u SAD u svakom slučaju diktira i njegove prioritete. Ipak, i u vreme recesije moguće je otvoriti 5 miliona radnih mesta zahvaljujući ulaganjima u nove tehnologije za šta je spreman da izdvoji 15 milijardi dolara godišnje. Obama veruje da se to isplati, a za to je našao i jednu državu kao primjer.

„Nemačka, gusto naseljena zemlja koja leži na severozapadu Evrope, je vodeća nacija u solarnim tehnologijama i zahvaljujući njima je otvorila 250.000 radnih mesta.“

Nemačka je to postigla zahvaljujući tehnološkim rešenjima razvijenim u SAD. Obama veruje da je vreme da se američkim idejama da šansa i u njihovoj domovini.

Učesnici konferencije u Poznanju će teško primetiti nešto od svih tih Obaminih namera. Naime, američka delegacija još uvek zastupa stanovišta sadašnjeg predsednika Buša. Barak Obama je ipak zamolio da mu ta delegacija podnese izveštaj. Njegova administracija već na narednoj konferenciji koja se održava u Kopenhagenu može da dokaže da moto novog predsednika "Change" - promena, neće ostati samo obećanje.