SAD: Da, možemo i drugačije

List Noje osnabriker cajtung piše:

„’Da, možemo i drugačije’ – to su sasvim jasno poručili američki birači Baraku Obami. Političar u koga su polagane velike nade preko noći je postao krivac za sve. Većinu u Predstavničkom domu republikanci mogu da zahvale nezavisnim biračima, jer su oni najviše razočarani zbog toga što vlada nema pravo rešenje za problem nezaposlenosti. Onaj ko je nezaposlen – pogotovo u SAD – vrlo brzo gubi status, ugled, kuću i prijatelje. Ni Obamine zasluge za zdravstvenu reformu, sređivanje finansijskog tržišta, njegova obećanja i vizije – ništa od toga nije ublažilo gnev građana“, piše „Noje osnabriker cajtung“.

A list Nirnberger cajtung piše:

„Samo van SAD pozicije dobitnika Nobelove nagrade za mir Baraka Obame su dobre. Iako mu nije uspelo da ni za milimetar približi Izraelce i Palestince, ublažio je oštru retoriku između Moskve i Vašingtona, uputio pomirljive reči muslimanima i ispunio obećanje o povlačenju iz Iraka. Nove poene na spoljnopolitičkom planu dobiće kada u petak krene u posetu Aziji. Ali, šta mu to sve pomaže na domaćoj sceni? Uspeh predsednika uvek se meri situacijom u američkoj privredi i brojem nezaposlenih“, potseća „Nirnberger cajtung“

Integracija (nakon što je „multikulturalnost propala“)

List Rajn-Nekar cajtung piše o jučerašnjem sastanku na vrhu o integraciji kod kancelarke Angele Merkel i primećuje:

„Uvek je bolje razgovarati jedan sa drugim, nego govoriti jedan o drugom. Utoliko sve pohvale svima koji su se četvrti put okupili za okruglim stolom u Berlinu. Oni bi bar nešto da promene. I promene su svakako potrebne kada je o politici integracije reč. Ali, šta je konkretno doneo mali sastanak na vrhu? Ništa. U skladu sa potrebama neophodno je organizovati kurseve integracije, rekla je kancelarka. Dan ranije njena ministarka za porodice najavila je da će biti izdvojeno 400 miliona evra za kurseve nemačkog jezika za decu stranaca u obdaništima.

Ali, sve to bi trebalo ostvariti bez dodatnih sredstava, jer dodatnog novca nema. I zato je vlada istim potezom odlučila da smanji sredstva za obrazovanje odraslih useljenika. Ako Angela Merkel ozbiljno misli kada kaže „multikulturalnost je propala“, onda je sa ovog sastanka morao da usledi neki podsticaj. I kada danas bude saopšteno da će poreski prihodi biti veći od očekivanih bar delić tog novca morao bi biti izdvojen za kurseve jezika i integracije i više brige o useljenicima. Kako bi „multikulturalnost“ značila suživot. Besplatne su samo izjave na televiziji, uspešna politika integracije iziskuje novac“, upozorava „Rajn-Nekar cajtung“.

Visoko mišljenje o sastanku o integraciji nema ni komentator lista Frankfurter rundšau koji piše:

„Teško je, gotovo nemoguće u rezultatima ovog četvrtog sastanka na vrhu o integraciji pronaći nešto novo. Tako samo jača sumnja da je poslužio pre svega tome da se skrene pažnja sa činjenice da vlada, iz ideoloških razloga, nema koncepciju. Da je kancelarka iskoristila konferenciju da potvrdi da je Nemačka zemlja useljavanja, što je preko potrebno u jeku rasprava o integraciji, i da je prihvatila kao svoj prastari plan njene stranačke koleginice Rite Zismut o sistemu bodova za useljavanje – onda bi sastanak na vrhu možda bio početak nove, konstruktivne faze u politici integracije. Ovako, bio je samo još jedan od sastanaka bez kojih se može“, piše „Frankfurter rundšau“.

Najzad, komentator lista Ludvigsburger krajscajtung piše:

„Velika koalicija postigla je značajan napredak sastancima na vrhu o integraciji i integracionom politikom za koju se zalagala. Tim putem nastavlja i nova vlada. Ali, ton u obraćanju useljenicima postao je zahtevan: ko ovde živi, taj mora… često počinju poruke. I onda sledi: nemačka kultura kao osnova, znanje nemačkog jezika, ustav, ravnopravnost polova, zabrana nošenja marame. Sve je to u redu, ali možda bi u zemlji u kojoj živi toliko različitih ljudi povremeno trebalo reći i: ko želi da upravlja ovom zemljom, taj bi morao… na primer, da izdvoji dovoljno novca za kurseve nemačkog jezika i integracije“, piše list „Ludvigsburger krajscajtung“.

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković