Sa Gadafijem ili bez njega? | Izbor iz štampe | DW | 22.04.2011
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Sa Gadafijem ili bez njega?

Postavlja se pre svega pitanje da li je još moguć mir sa diktatorom, piše u onlajn izdanju nedeljnik „Špigel“ i dodaje da bivši general NATO Klaus Rajnhard predlaže skoro primirje – sa pukovnikom Gadafijem.

default

Libija

Sa ili bez Gadafija, piše Špigel onlajn na Zapadu znaju: na kraju se mora naći političko rešenje, pitanje je jedino kako? Pominje se pet mogućih scenarija.

To bi bila varijanta koja bi otvorila mogućnost pregovora sa predstavnicima režima. Navodno se u SAD već razmatra ta mogućnost, mada tu postoji jedan problem: Međunarodni krivični sud vodi istragu o Gadafiju i njegovom klanu. To znači da bi utočište morao da nađe u zemlji koja nije ratifikovala statut suda. U obzir dolazi više afričkih i arapskih zemalja. Istina, njegov sin Saif al-Islam u jednom televizijskom intervjuu odlučno je odbacio ideju o odlasku u izbeglištvo.

Primirje i nacionalni dijalog

Libyen / Flüchtlinge / Misrata / Bengasi

Izlaz bi moglo biti i primirje pod međunarodnim nadzorom koje bi značilo i početak dijaloga između pobunjenika i Gadafijevih pristalica. Mirovni planovi u tom pravcu su odbačeni. Pobunjenici su nedavno odlučno odbili sličan plan Ankare i saopštili da je preduslov za bilo kakve pregovore odlazak Gadafija.

Osim toga, u zajedničkom članku Barak Obama, Nikola Sarkozi i Dejvid Kameron nedavno su napisali da bi svet bio kriv za „beskrupuloznu izdaju“ ukoliko bi Gadafi ostao na vlasti.

S druge strane, libijsko rukovodstvo računa na rešenje krize sa Gadafijem i ministar spoljnih poslova al-Obeidi izjavio je da bi šest meseci posle prestanka bombardovanja mogli biti održani izbori pod nadzorom OUN. Ništa ne ukazuje da bi pobunjenici ili Zapad pristali na tu varijantu.

Podela zemlje

Jedna od opcija je i primirje sa kasnijom podelom zemlje na zapadni deo pod kontrolom Gadafija i istočni koji bi kontrolisao Nacionalni prelazni savet. Protiv toga nedavno se izjasnio francuski ministar spoljnih poslova Alen Žipe. Opasnost takvog je rešenja da nastane država (na istoku) koja ekonomski ne bi bila u stanju da preživi. Primer koji ne ohrabruje je Kosovo koje je bilo protektorat UN, pre tri godine je proglasilo nezavisnost, a do danas ga je priznalo samo 40 odsto članica UN.

Obaranje Gadafija i promena režima

Pobunjenici su već zatražili od Zapada da pošalje kopnene snage, ali takvo angažovanje nije predviđeno rezolucijom Saveta bezbednosti koja je usvojena u martu. Rezolucijom su predviđeni samo vazdušni napadi kako bi se zaštitili civili. Promena rezolucije se ne pominje, jer zemlje koje su najviše angažovane – SAD, Velika Britanija i Francuska – nisu zainteresovane za neki drugi Avganistan. Osim toga, teško bi bilo doneti takvu rezoluciju, jer Rusija, koja ima pravo veta, kritikuje i vazdušne napade.

Zaoštravanjem sukoba još neke zapadne zemlje mogle bi biti uvučene u njega i to u slučaju ukoliko Ujedinjene nacije zatraže od NATO ili EU da vojno osiguraju pružanje humanitarne pomoći. Tada bi se angažovala i Nemačka, mada nije jasno na koji način. Jedan od mogućih scenarija jeste da konvoje ne prate samo ratni brodovi, nego bi trebalo poslati i pešadiju koja bi štitila bolnice i napravila zaštićene zone. Ukoliko bi bili napadnuti od Gadafijevih snaga vojnici bi morali da se brane i to bi bio novi korak u eskalaciji sukoba, piše, između ostalog, „Špigel onlajn“.

Zašto je benzin za Uskrs skup ?

Proteklih dana cene benzina u Nemačkoj prešle su granicu od 1,60 evra za litar i list Velt piše o tome zašto benzin poskupi uvek uoči Uskrsa: „Političari i automobilski klubovi optužuju naftnu industriju da svake godine uoči Uskrsa podiže cenu benzina. Međutim, nema čvrstih dokaza za dogovor proizvođača o cenama. Cene se obrazuju u zavisnosti od ponude i potražnje, a leti je potražnja benzina u Evropi za 20 procenata veća nego zimi. Osim toga, trenutno su i visoke cene nafte na tržištu.

Međutim, zašto se cena na pumpama ne prepolovi kada se prepolovi cena nafte? Zato, odgovaraju u kompanijama, što najveći deo cene na pumpi čine porezi i fiksni izdaci. Ukoliko je prosečna cena benzina 1,59 evra (što je trenutno slučaj) 91 cent odlazi na poreze i troškove. U „Aralu“ kažu da je nabavna cena beznina trenutno 61 cent i samo je taj deo podložan kolebanju. Dakle, ako se nabavna cena prepolovi, benzin na pumpi pojevtiniće 30 centi plus porez na dodatnu vrednost. Troškovi transporta, najamnine, provizije i ostalo iznose sedam centi, porez državi ostaje (procentualno) nepromenjen. Kompanija kao cilj ima profit od centa po litri prodatog benzina“, piše „Špigel onlajn“.

Izbor: Nenad Briski
Odg. urednik: Jakov Leon

DW.COM