„Ruske sankcije nisu pogodile EU“ | Evropa | DW | 01.08.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

intervju

„Ruske sankcije nisu pogodile EU“

Tri godine nakon sankcija koje je EU uvela Rusiji, i ruskih kontrasankcija, direktor Centra za evropske političke studije Danijel Gros izvukao je svoj bilans: sankcije, tvrdi, nisu nanele štetu evropskoj privredi.

DW: Vi tvrdite da je ruski odgovor na sankcije EU naneo veću štetu Moskvi i time indirektno protivrečite ruskom predsedniku Putinu koji stalno naglašava koliko su sankcije pozitivne za Rusiju. Kako ste došli do tog zaključka?

Danijel Gros: Jasno je da, ako kontrasankcijama odsečete svoju privredu od njenih najjevtinijih snabdevača, pri tome možete samo da izgubite. A to je bio slučaj sa namirnicama koje su bile pogođene sankcijama i kontrasankcijama.

Vi pre svega argumentujete time što su ruska domaćinstva izgubila kupovnu moć.

Tačno – posebno kada je reč o životnim namirnicama. To se vidi po indeksu potrošačkih cena. Evropski proizvođači su bili oni koji su rusko tržište snabdevali najboljim i nejjevtinijim proizvodima. Ljudi su bili primorani da umesto njih kupuju druge proizvode. Oni su bili skuplji, pa je zato zbog kontramera opala kupovna moć ruskih domaćinstava.

Belgien Daniel Gros EU-Experte

Danijel Gros

U svom izveštaju, ne analizirate samo evropske sankcije, koje su uvedene zbog ruskih postupaka na Krimu i u Istočnoj Ukrajini, već se koncentrišete na posledice ruskih kontrasankcija Evropskoj uniji. Kako izgleda taj bilans?

Dovoljno je pogledati samo gole brojke. Vidi se da je evropski izvoz u Rusiju opao, ali to se desilo samo zato što je u Rusiji smanjen uvoz svega. Jer slučajno je Rusiju u tom periodu zahvatila recesija zbog niskih cena nafte. Jedini sektor koji je teže pogođen bio je izvoz životnih namirnica – on je posebno pogođen ruskim kontrasankcijama. No, pokazalo se i da evropski proizvođači moraju biti vrlo fleksibilni. Jer, ukupan izvoz životnih namirnica iz EU se nije smanjio. To znači da su evropski proizvođači uspeli da gubitak ruskog tržišta nadoknade izvozom u druge zemlje. Zato su gubici koje je evropska privreda morala da podnese zbog ruskih kontrasankcija ravni nuli.

Vaš bilans zvuči mnogo vedrije nego na primer jedna studija iz Austrije, u kojoj se tvrdi da je Evropa izgubila milijarde evra i hiljade radnih mesta. Šta kažete na to?

Najpre se mora naglasiti da je uvoz u Rusiji doživeo slom zbog toga što se cena nafte prepolovila. A to je nešto fundamentalno što se mora uzeti u obzir. Drugo, u toj studiji se pretpostavlja da će zbog sankcija u Evropu doći manje turista, da će Evropa imati gubitke kada je reč o turizmu. Ali, pokazalo se da nije tako. Jer,  moramo poći od toga da Rusi koji imaju manja primanja – zbog cena nafte, ne zbog sankcija – imaju i manje novca za odlaske u inostranstvo. Zbog toga bih rekao da je gotovo kompletan gubitak koji je nastao u evropskom izvozu u Rusiju i zbog kontrasankcija nastao zbog činjenice da je pala cena nafte.

Evropa bi doživela slom kada bi morala da se odrekne tako važnog ruskog tržišta – to mišljenje je vrlo rasprostranjeno u Rusiji. Ali, ekonomski gledano, može li Evropa uopšte da dozvoli sebi tvrd kurs prema Rusiji?

Da, to je sasvim jasno. Evropska privreda je više nego deset puta veća od ruske, mnogo je fleksibilnija, ima jaku industrijsku bazu. Rusija u osnovi izvozi samo naftu i gas i još nekoliko drugih sirovina. Rusija je za Evropu bez sumnje interesantno tržište, ali i sporedno tržište, koje nije odlučujuće za preživljavanje ili rast evropske privrede.

 Infografik Russische Importe seit Sanktionen ENG

Kako se razvijao ruski uvoz iz EU i SAD pre i posle uvođenja sankcija

Jedno pitanje o sankcijama sa konkretnim povodom: spirala sankcija će uskoro pogoditi ruski izvoz u Evropu; projekat Severni tok je u opasnosti. EU nije složna oko toga kolika je korist od njega. Berlin podržava gradnju gasovoda, istočni Evropljani ga se boje. Kakva je Vaša pozicija?

Mislim da bi političari trebalo to da batale. To sigurno nije posao koji je važan za Nemačku. Radi se o tome da Rusi o svom trošku hoće da postave drugi gasovod u Baltičko more. Da li će on u budućnosti biti potreban, to niko ne zna. Nemačka će moći i bez njega, jer koristi već postojeći gasovod. Možda bi neki nemački proizvođači cevi izgubili deo zarade, ali to sigurno nije nešto što bi bilo važno za Nemačku. Rekao bih: kada novi gasovod bude izgrađen, zvrjaće prilično prazan. Za Gazprom će to biti bačen novac, ali sprečavanje gradnje takođe nije neki veliki politički zadatak oko kojeg bi sada trebalo da se vode velike diskusije.

*Nemački ekonomista Danijel Gros, 1955, je direktor trusta mozgova Centar za evropske političke studije. Težište mu je ekonomska politika EU, međunarodna uloga evra, tranzicija u istočnoj Evropi.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama