Ruska pomoć za Grčku? | Evropa | DW | 08.04.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Ruska pomoć za Grčku?

Grčki premijer Aleksis Cipras, u sred dužničke krize, stiže u posetu ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Moskva i Atina žele da međusobno ojačaju svoj politički značaj u odnosu na Evropsku uniju, smatraju posmatrači.

Pogledajte video 03:01
Trenutno na programu
03:01 min

Rusija je dobra, EU loša

Grčki premijer Aleksis Cipras uveren je u to da zapadne sankcije protiv Rusije pogađaju i grčke proizvođače. Taj stav nije ostao neprimećen u Moskvi. Posmatrači pretpostavljaju da će sankcije biti jedna od najvažnijih tema Ciprasovog susreta s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom ove srede (8.4.) u Moskvi.

Ukidanje sankcija Evropske unije Rusiji, Grčka međutim ne može da postigne. Zato se više od „golih reči“ od tog sastanka ne može očekivati, smatra Mihail Krutihin iz konsultantske agencije RusEnergy. „Grčka ne namerava da istupi iz Evropske unije. Ona ne samo da želi da pokaže da ima saveznike i van EU, već mora u određenoj meri i da se solidariše sa Briselom“, ukazuje taj stručnjak.

Već i to je Kremlju dovoljno, ocenjuje za Dojče vele bivši ruski premijer i kopredsednik opozicione stranke Republikanske partije Rusije – Partije narodne slobode Mihail Kasjanov. Time što Grčka nije saglasna sa opštim usmerenjem Evropske unije, ona već stvara razdor unutar evropskog jedinstva, dodaje Kasjanov. „Putin je sam sebe izolovao od civilizovanog sveta i u tom smislu on ima samo jedan cilj: da uništi unutarevropsku i transatlantsku solidarnost.“ Putin želi, ocenjuje Kasjanov, da EU povuče svoje odluke, čime bi Rusiji zatim ostao samo jedan neprijatelj – SAD.

Symbolbild Beziehungen Russland Griechenland

Predsednik Rusije Vladimir Putin

Političko naduvavanje

Rusko političko rukovodstvo, međutim, ima još jedan razlog za zbližavanje s Grčkom, uveren je Mihail Krutihin. „Rusiji nedostaje saveznika i državnih vođa koji bi bili spremni da sa Moskvom sednu za pregovarački sto. U vreme kada je Rusija srećna već i zbog saveznika kao što su Republika Nauru i Vanuatu, onda je poput sna pronaći nekog u Evropi ko je spreman da se rukuje s ruskim rukovodstvom“, ocenjuje Krutihin i dodaje da sličnu želju očigledno gaji i grčki šef vlade. Krutihin smatra da Cipras grčko-ruskim pregovorima želi da utiče na rukovodstvo Evropske unije. „Ti razgovori trebalo bi da pokažu da Grčka ima saveznike i da bi mogla da opstane i bez pomoći EU. Stiče se utisak da se i jedna i druga strana međusobno 'politički naduvavaju'.“

Ruski kredit bio bi povezan s poteškoćama

Mnogi posmatrači polaze od toga da Moskva kroz kredite pokušava da osigura lojalnost pojedinih država Evropske unije. Pritom nije reč samo o Grčkoj, već i o Mađarskoj kojoj je Rusija nedavno obećala kredit u visini od deset milijardi evra, ali i o Kipru koji je 2011. od Moskve dobio 2,5 milijarde kredita. Ipak postoje sumnje u to da li će se Atina i Moskva ove srede dogovoriti o finansijskoj pomoći. „Kredit bi bio povezan s određenim poteškoćama. Naravno da Rusija ne bi ostala bez novca, ali bi moglo da bude problema s rezervama“, objašnjava bivši ruski premijer Mihail Kasjanov.

Stručnjak za međunarodnu trgovinu Aleksander Knobel iz ruskog Instituta za ekonomsku politiku Gaidar smatra da Grčka Moskvu ne može da zamoli za finansijsku pomoć a da se pri tom potpuno ne posvađa sa finansijskim ustanovama Evropske unije. „Ne verujem da će Grčka moći da se kupi. Ta zemlja je dugoročno povezana s evrozonom“, navodi Knobel. Grčka od Moskve do sada nije tražila kredit, iako je ruski ministar finansija Anton Siluanov krajem januara izjavio da bi njegovo Ministarstvo „pažljivo razmotrilo“ takav zahtev.

Bilateralna energetska pitanja

Tokom Ciprasove posete Moskvi, moglo bi da bude reči i o energetskim pitanjima. Ali Mihail Krutihin smatra da ni tu ne bi trebalo očekivati neke odlučujuće dogovore. „Ranije je Gazprom pokušavao da preuzme kontrolu nad grčkom mrežom snabdevanja zemnim gasom, ali to pitanje je već regulisano – i to u na korist ruske firme“, podseća Krutihin i dodaje da se sada ne mogu očekivati ni dodatne isporuke ruskog gasa Grčkoj.

Ipak, moguće je da će grčki premijer doći u Rusiju s detaljnim predlozima o učešću ruskih preduzeća na tenderima u vezi sa poslovima eksploatacije na grčkoj obali. Tu ideju izneo je krajem marta grčki ministar za energetiku Panajatosi Lafazanis tokom svoje posete Moskvi. Rusko ministarstvo za energetiku je tada, međutim, njegove predloge označilo kao nedovoljno konkretne.

Niže cene gasa za Grčku?

Kao prijateljsku pomoć, Rusija bi Grčkoj mogla da ponudi da snizi cenu gasa, kao i količinu isporučenog energenta. Protekle godine Gazprom je već bio snizio cenu, ali to, prema mišljenju Atine, nije bilo dovoljno. Grčka sada traži dalje pojeftinjenje.

Pored toga, moguće je da se grčkim preduzećima obezbede određene prednosti, objašnjava Aleksander Knobel: „Nije reč o potpunom ukidanju ruskih kontra-sankcija, već možda samo o izuzecima za grčke poljoprivredne proizvode koji bi se uvozili u Rusiju na dalju preradu.“ Moskva bi tako mogla da „lobistu unutar Evropske unije malo nahrani“ i zatim ga iskoristiti kao instrument za rascep unutar EU, zaključuje Knobel.

Audio i video