Rusija užurbano traži svežu krv za rat | Politika | DW | 03.07.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

istraživanje DW

Rusija užurbano traži svežu krv za rat

Sve više Rusa dobija pozive i ponude da zaključi ugovor sa vojskom. Plata je za ruske uslove basnoslovna. Izvori kažu da se za sada niko ne primorava da ide u rat, a neizvesno je da li će biti opšte mobilizacije.

Moskva nije pozvala na opštu mobilizaciju ni posle više od četiri meseca rata protiv Ukrajine. U borbi su profesionalni vojnici i vojnici po ugovoru, kao i pripadnici privatnih vojnih kompanija. Takođe su raspoređeni muškarci koje su regrutovale samoproglašene „republike“ Donjecka i Luganska.

Međutim, službe za regrutovanje aktivnije traže vojnike po ugovoru nego ikada, saznaje se iz različitih izvora.

Poziv i veteranima

Jedan veteran (ime poznato redakciji) koji ne živi u Rusiji kaže da je na nedavno na njegovu rusku adresu stigao poziv lokalne službe za regrutaciju. „U službi sam na spisku preko 20 godina, otkako sam bio vojnik. Ja sam veteran i ne znam kakve to veze ima. Verovatno je u pitanju prikrivena mobilizacija“, kaže Aleksandar. On sam osuđuje ruski napad na Ukrajinu.

Po svemu sudeći, sve više Rusa koji su bili u vojsci i imaju iskustva u borbama dobijaju pozive. To je tema na ruskoj društvenoj mreži VK – pogođeni razmenjuju savete kako najbolje reagovati na poziv. „Moj sin je otišao u službu za regrutaciju 14. juna. Pogledali su mu ličnu kartu i pitali da li želi ugovor. Onda su ga pustili“, piše na toj mreži Ana, članica ženske grupe u Arhangelsku.

Aktivista za ljudska prava Aleksandar Gorbačov, koji savetuje regrute, primetio je pojačanu potragu za vojnicima po ugovoru od početka rata – a posebno u poslednjih mesec dana. „Ranije se ugovor davao samo regrutima i muškarcima koji su dobrovoljno dolazili u kancelariju. Nije bilo masovnih pozivanja“, kaže on.

Oksana Paramonova, šefica organizacije za ljudska prava „Vojničke majke Sankt Peterburga“, kaže da nadležni direktno kontaktiraju kompanije sa spiskovima zaposlenih koji se pozivaju. Poziv primljen na radnom mestu po zakonu se ne može ignorisati. Ona dodaje da službe za regrutaciju potom nikoga ne primoravaju da potpiše ugovor sa vojskom.

Izuzetak je ruska Republika Čečenija. Muškarci su tamo bili otimani, mučeni i krivično gonjeni i tako prinuđivani da odlaze na front, objavio je nedavno internet portal na ruskom jeziku Insajder.

Da to nije uobičajeno u drugim regionima Rusije, potvrđuju i „Majke vojnika“. „Ima slučajeva gdje nema direktnog psihološkog pritiska, ali da se potencijalni vojnici namamljuju platama, beneficijama i uslovima rada“, kaže Paramonova.

Dodaje da su se njima mnogi žalili da se ne poštuju uslovi ugovora. Međutim, često se ispostavi da vojnici po ugovoru nisu dobro pročitali svoje ugovore pre potpisivanja.

Kompenzacija bez presedana

U mnogim slučajevima nije ni potrebno prisiljavati ljude da idu u rat. Jer, često se vide redovi ispred mobilnih stanica za regrutaciju. Vladimir Putin je krajem maja ukinuo starosnu granicu služenja vojnog roka. Sada se mogu prijaviti i stariji od 40 godina. I mnogi to rade.

Važan podsticaj je i naknada. Svako ko potpiše ugovor prima platu od 200.000 rubalja mesečno – što je otprilike 3.500 evra. To je pet puta više od ruske prosečne plate. Prema rečima Aleksandra Gorbačova, redovna plata vojnika po ugovoru u mirnodopskim uslovima iznosila je 25.000 rubalja, oko 400 evra.

Međutim, u oglasima se ne navodi da li se radi o borbenim dejstvima. O tome postoje samo indirektna upozorenja. Na primer, na kraju opisa stoji: „Tokom izvođenja specijalne vojne operacije može se zaključiti ugovor na četiri meseca ili više.“ Jer, Rusija opisuje rat protiv Ukrajine kao „specijalnu vojnu operaciju“.

Opšta mobilizacija rizična

„Ne postoji prikrivena mobilizacija u smislu prinudne regrutacije za učešće u borbenim operacijama u Ukrajini“, rekao je Oleg Ignjatov, analitičar Međunarodne krizne grupe.

Zapadni mediji i zvaničnici očekivali su da će Vladimir Putin objaviti opštu mobilizaciju na proslavi Dana pobede 9. maja. To se nije dogodilo, ali se ne može isključiti u budućnosti, kaže Ignajtov.

On misli da se ta odluka izbegava iz političkih razloga, kako mnoge pristalice rata u Rusiji ne bi promenile mišljenje.

Ignjatov kaže da su nedostaci ruske pešadije u napredovanju u Donbasu do sada nadoknađivani artiljerijskom nadmoćju Moskve. Ali, ruske vojne snage ne bi bile dovoljne da se zauzmu gradovi Dnjepar, Odesa ili Kijev.

„Ne znamo koliko daleko Rusija želi da ide u Ukrajini“, dodaje on. „Ako se bude osećala sateranom u ćošak, mogla bi biti proglašena i opšta mobilizacija.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.