Rusija stavlja svetski poredak pred nove izazove | Politika | DW | 13.09.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Rusija stavlja svetski poredak pred nove izazove

Suprotstavljeni stavovi Zapada i Rusije o globalnim pitanjima, ne signaliziraju novi Hladni rat, kaže predsednik Nemačkog Maršal fonda Karen Donfrid za DW. Ali i dalje ima razloga za zabrinutost.

Karen Donfrid je predsednica Nemačkog Maršalovog fonda od aprila 2014. godine. Pre toga je radila kao specijalna savetnica američkog predsednika Baraka Obame i direktorka za evropska pitanja Nacionalnog saveta bezbednosti. U tom svojstvu, Donfridova je bila Obamina specijalna savetnica za Evropu.

DW: Najvažniji zaključci studije „Transatlantski trendovi“ su da Nemci žele da njihova zemlja vodi politiku nezavisniju od Sjedinjenih Američkih Država i, naravno, značajan pad rejtinga SAD-a među Nemcima. Da li ste iznenađeni koliko je snažno skandal s prisluškivanjem uticao na stavove o SAD-u?

Karen Donfrid: Mislim da rezultati ankete potvrđuju trend koji smo mogli da primetimo prethodnih godina – nemačka javnost postajala je sve više skeptična po pitanju politike SAD-a. Predviđali smo taj rezultat, ali rezultati zaista nedvosmisleno pokazuju koliko se mišljenje o SAD-u srozalo tokom istorije.

DW: Mnogi u Nemačkoj smatraju da američka administracija nije adekvatno reagovala i registrovala koliko je zaista štete skandal s prisluškivanjem naneo transatlantskim vezama. Da li bi rezultat ove studije mogao biti alarm u Vašingtonu?

USA Karen Donfried

Karen Donfried

Mislim da je ovo jedan od onih slučajeva na koje drugačije gledaju s jedne, a drugačije s druge strane Atlantika. Ukoliko posmatrate američku administraciju, možete zaključiti da su američki političari problem shvatili vrlo ozbiljno. U Americi se o problemima bezbednosnih službi inače tradicionalno ne komentariše.

Mislim da je predsedniku Obami od samog početka bilo jasno da će morati da se angažuje po tom pitanju. I to ste mogli da vidite već iz njegove posete Berlinu 19. juna prošle godine. To pitanje je postavljeno na konferenciji za medije koju je održao s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i predsednik je vrlo opširno govorio o tome. Nakon toga su usledili i drugi javni komentari. Takođe ste imali i nekoliko analiza američke politike. Zaključci tih analiza rezultirali su govorom koji je predsednik održao u januaru ove godine kada je najavio određene promene u budućoj politici. Mnoge od tih promena još uvek dolaze na svoje. I možete pratiti nastupe Džona Podeste, visokog savetnika predsednika Obame, koji učestvuje u nemačko-američkom dijalogu u Berlinu ovog leta.

Sve u svemu, izgleda kao da su s ove strane Atlantika optužbe shvaćene vrlo ozbiljno. Ali, kao što ste i sami primetili, u Nemačkoj se stiče potpuno drugačiji utisak. Jasno je da je ovo veliki teret za nemačko-američke odnose, ali zaista smatram da obe strane vrlo ozbiljno sagledavaju problem i žele što pre da ga reše i nastave dalje, posebno u trenutku kada postoji toliko mnogo globalnih izazova s kojima se zajedno suočavaju.

DW: Studija takođe apostrofira i različite stavove koje Zapad i Rusija imaju o ukrajinskoj krizi i ulozi Rusije u svetu. Da li je ovo signal za novi Hladni rat?

Ne mislim da to ukazuje na novi Hladni rat, jer smatram svet izgleda potpuno drugačije nego u vremenu Hladnog rata, a Rusi, Evropljani i Amerikanci sarađuju na brojnim poljima, što nije bio slučaj u prošlosti. Ako posmatrate poslovne veze, turizam i brojne vidove razmena, postoji mnogo načina na koje su ova društva u međusobnoj interakciji, tako da ne mislim da će ponovo nastupiti Hladni rat.

Nema govora o tome da se zbog ukrajinske krize svet suočava s istim problemima koji su nastupili po završetku Hladnog rata. Međutim, bilo je gotovo nezamislivo da bi mogao ponovo da izbije rat u Evropi i nadam se da smo prošli tu fazu. Svakako da je 40.000 ruskih vojnika raspoređenih po bolnicama na ukrajinskoj granici izazvalo realnu zabrinutost. Ali ovom trenutku imamo prekid vatre – iako je to malo klimavo – i nadam se da je period otvorenog sukoba završen. Ali činjenica da su ruski vojnici i dalje prisutni na ukrajinskoj teritoriji je vrlo zabrinjavajuća. Tako da smatram da je to ključni izazov koji stoji pred nama u ovom posthladnoratovskom svetskom poretku, kom moramo da se posvetimo zajedno s Nemačkom i drugim evropskim saveznicama.

DW: Ali po pitanju Rusije i Ukrajine Nemačka se ponovo izdvaja. Sudeći po vašem istraživanju, za razliku od mnogih drugih zemalja, Nemci su vrlo podeljeni po pitanju oštrijih sankcija. Nemačka je takođe jedina zemlja gde neodobravanje ruske dominacije u svetu opada. Da li ste zabrinuti da bi mogao da se stvori novi nemački „zonderveg“?

Ono na šta ciljate je veoma važno – razlike između država u pogledu Rusije. I nema sumnje da između Nemačke i Rusije postoje čvrste ekonomske, poslovne i kulturne veze koje možemo da prepoznamo i u ovom istraživanju. A videli smo ih i u odgovoru Nemačke na krizu u Ukrajini.

Kancelarka Merkel je zauzela veoma čvrst stav po tom pitanju, a sankcije Rusiji oko kojih su se složile članice Evropske unije jasno pokazuju nemačko liderstvo u EU po ovom pitanju. Tako da je vrlo interesantno posmatrati kakvi su stavovi nemačkog rukovodstva, a kakvi javnog mnjenja. Takođe bih podvukla to da je anketa sprovedena u junu, dakle pre obaranja malezijskog aviona i bilo bi vrlo zanimljivo proveriti da li su se stavovi javnog mnjenja promenili u međuvremenu.