Rusi u Letoniji: trećina i manjina | Evropa | DW | 04.05.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Rusi u Letoniji: trećina i manjina

U Letoniji živi 300.000 ljudi koji nemaju letonski pasoš, uglavnom Rusa. Mnogi od njih iz principa neće da polažu test za dobijanje državljanstva. Zato ne smeju da glasaju niti da obavljaju javne funkcije.

Freiheitsdenkmal in Riga Lettland

Riga. Letonija ima 2 miliona stanovnika. Od 1.maja 2004 je članica EU, a od 1. januara članica evrozone.

Na Centralnom trgu u Rigi nikoga nije briga da li ste Letonac ili Rus. Prodavačica cveća Ineta govori letonski, njena mušterija Ala odgovara na ruskom. Pijaca, kažu one, ima svoj jezik.

"Kako izlazimo na kraj jedni s drugima. Najnormalnije. Tu nema ničeg neobičnog. I oni su ovde rođeni i odrasli", kaže Ineta. Ala joj priskače u pomoć: "Ovde na pijaci jezik nije toliko važan, pijaca ima svoj jezik i svoja pravila. Ja čak volim kad se ovde na pijaci govori letonski. Nemam osećaj da neko hoće da me prevaspita."

Ala Berezovska ima 50 godina. Kao devojčica je iz Rusije sa roditeljima došla u Rigu. Ala se borila za letonsku nezavisnost i odvajanje od Rusije. No, letonsko državljanstvo nije nikada uzela. "Znate, tokom poslednjih 20 godina od nezavisnosti, namnožile su se uvrede, iako smo ih mi podržavali. Počeli su nam govoriti da smo niko i ništa, da smo stranci. Zapravo bi trebalo da još jednom počnemo - od početka!"

Lettland Riga, Monument der Freiheit

Spomenik slobode u Rigi, posvećen žrtvama sovjetskog terora

Oštra kritika UN

Ala Berezovska je jedna od 300.000 tzv. "negrađanki" Letonije. Niti sme izaći na izbore, niti obavljati javne funkcije, niti raditi za policiju ili vatrogasce. "U zemlji su se, jedan pored drugog, iskristalizovala dva paralelna sveta, odnosno društva: letonsko i rusko. Ali ne mogu Letonci da nam određuju na kojem jeziku treba da govore naša deca i koje praznike smeju da slave a koje ne." Da bi dobila letonsko državljanstvo, Ala Berezovska bi morala da polaže ispit iz jezika i istorije. On to neće: "Iz principa".

UN su oštro kritikovale Letoniju i optužile je za nedostatak volje za integracijom Rusa. Jer, svaki treći stanovnik Letonije govori ruski. I pored toga zvanični jezik je samo letonski. Sada ruski hoće da ukinu i kao predmet u školi.

Russisch als Amtssprache Heikle Abstimmung im EU Land Lettland

Dvojezični natpisi iz vremena Sovjetskog saveza su sklonjeni ili ovako pretvoreni u jednojezične

Postsovjetski način razmišljanja

Ilmars Latkovskis je šef Parlamentarne komisije, koja se bavi pitanjem državljanstva i utvrđuje pravila za njegovo dobijanje. On ne shvata ni kritiku UN ni bes ruske manjine. "Ima Rusa koji su jako dobro integrisani i koji su nam lojalni. Ali ima i onih koji su još uvek zarobljeni post-sovjetskim načinom razmišljanja. Oni još uvek veruju da su došli kao oslobodioci ili okupatori. Tako se osećaju i tako vaspitaju svoju decu", smatra ovaj poslanik "Nacionalne alijanse".

Poput Latkovskog razmišlja većina u zemlji. Između ostalih i Ineta, prodavačica cveća. O diskriminaciji neće ni da čuje. "Ne mogu da shvatim da se neko zbog toga može osećati diskriminiranim. Šta im sve to znači? Dobro, oni ne smeju da glasaju. Ali to je sve."

Vladimir Linderman Muttersprache Lettland Russland

Vladimir Linderman se bori za ruski jezik - 74,8 Letonaca je na referendumu 2012 odlučilo da ruski ne bude drugi zvanični jezik u zemlji. 300 000 građana, uglavnom Rusa, nije imalo pravo glasa.

"Negrađani" se polako organizuju

"Postoje i oni koji ne smeju izaći na glasanje, a nisu ni Letonci, ni Rusi. Mnogi od njih zato uzimaju ruske pasoše. Vladu u dalekoj Moskvi to raduje. Aleksander Gaponenko odavno ima dve lične karte. On je portparol radikalne struje letonskih "negrađana". Gaponenkovu propagandu i njegov nastup prati muzička podloga ratobornih marševa. On govori o "etničkoj hijerarhiji" u Letoniji, od koje se neletonska manjina mora braniti. Ruska nacija se, kaže on, mora ujediniti.

Gaponenku međutim ne uspeva baš da raspali strasti. Na Centralnom trgu u Rigi njegove parole izazivaju odmahivanje glavom i negativne reakcije, nezavisno od jezika kojim govore prolaznici. Protestna akcija je zabranjena, jer su sudovi procenili da se radi o "bezbednosnom riziku".

Lettland Riga Panorama

Riga

U Letoniji žive i ljudi poput Nijonile Kuharthuk. Rođena je u Ukrajini, ali decenijama živi u Letoniji. Nakon 20 godina života sa statusom "negrađanke" donela je odluku da polaže ispit za dobijanje letonskog državljanstva.

"Odluka da to konačno uradim motivisana je događajima u mojoj domovini - Ukrajini. Ne želim da me Putin štiti. Ne želim da mi se on jednog dana ovde pojavi, kako bi pritekao u pomoć 300.000 negrađana u Letoniji", kaže Nijonile Kuharthuk.