Rupa od 10 milijardi u grčkom budžetu

Grčki ministar finansija Janis Sturnaras ocenjuje da je njegovoj zemlji potrebno još novca - ukupno deset milijardi evra. Pri tome se ne radi o novom paketu pomoći, već navodno o takozvanoj "ekonomskoj pomoći", izjavio je nedavno Sturnaras za Atinski nedeljnik "Proto Thema". Drugim rečima, nova injekcija kapitala ne bi trebalo da bude povezana sa novim merama štednje - barem je to želja ministara u Atini.

Makis Andronopulos, novinar specijalista za ekonomske teme je siguran u sledeće. Grčka neće moći da izbegne zahtev za novom finansijskom pomoći. "Račun je jasan. U budžetu će biti rupa od pet do deset milijardi evra, sve u zavisnosti od toga kako se ekonomija bude razvijala", kaže Andronopulos. A ako Grčka 2014. nastavi da pada u recesiju, onda možda ni deset milijardi više neće biti dovoljno.

Spor o pravom izlazu iz krize

U međuvremenu u Grčkoj se i dalje vode diskusije o uzrocima i posledicima reformske politike. Dok jedni ističu da dobronamerni reformski projekti nailaze na politička ograničenja i nedostatak volje za modernizaciju na lokalnom nivou, drugi veruju da bi od tzv. Međunarodne trojke (EU, MMF, ECB) nametnuta štednja još dublje Grčku gurnula u začarani krugu dugova, štednje i recesije.

I Makis Andronopoulos deli to mišljenje, ali gaji velike simpatije za ekonomsku strategiju Sjedinjenih Država. Doduše, ne razume politiku konsolidacije nemačkog porekla. "Kažite mi koja to reforma podstiče privredni rast u ovoj zemlji. Ja ne znam. Ljudima je potrebna perspektiva, to moraju da shvate u Berlinu", upozorava ekonomista koji radi na knjizi o slici Nemačke u Grčkoj“, kaže on.

Dobra i loša vest

U svom najnovijem izveštaju, donatorska trojka vidi napredak u konsolidaciji grčkih javnih finansija. Postizanje primarnog suficita u budžetu za 2014 je važan uslov za dalju pomoć. Grčka ima dobre šanse da postigne ovaj cilj kažu stručnjaci.

S druge strane, trojka kritikuje brojne propuste kod otpuštanja u javnom sektoru, kao i privatizacije obećane još 2010.

"Ljudi u severnoj Evropi, treba da shvate da nema smisla da Grčku pretvore u zemlju u razvoju", upozorava Andronopulos. Uprkos strogim merama štednje, grčki dug je porastao na više od 320 milijardi evra, kaže ovaj finansijski stručnjak. Ta suma se ne može vratiti ni za 60 godina.

Autor: Janis Papadimitriu / Dijana Rošćić
Odgovorni urednik: Jakov Leon